Za pokrivanje troškova prosečne potrošačke korpe, koja prema računici “Blica” trenutno košta oko 99.000 dinara, četvoročlanoj porodici koja živi od dve prosečne plate mesečno nedostaje 25.750 dinara. Zbog toga većina spas najčešće traži u korišćenju dozvoljenog minusa ili kreditnih kartica.
Vojislav i Mirjana Panić iz Niša, roditelji Predraga (11) i Mladena (6), zajedno zarađuju oko 60.000 dinara mesečno. Od toga im najviše novca ode na hranu, za koju mesečno izdvajaju između 30.000 do 40.000 dinara.
- Trudim se da kupujem kvalitetne namirnice, a one su skuplje. Deca, recimo, obožavaju goveđu pršutu, ananas i ribu, ali to ne mogu uvek da im priuštim. Kada imam novca, kupujem im i kvalitetnije sokove, a kad se približi kraj meseca jeftinije i tako ukrug - priča Mirjana. Ova porodica na benzin mesečno troši oko 10.000 dinara, komunalije, struju i vodu plaćaju oko 5.000, a novac obavezno izdvajaju i za sportske aktivnosti dečaka.
- Kada se sve sabere uvek nam treba više nego što imamo. Kako ne volimo da zavisimo od roditelja, spas tražimo u dozvoljenom minusu ili kreditnim karticama - kaže Vojislav.
Novosađani Marta i Ivan Janoši, roditelji dva dečaka uzrasta tri i četiri godine, najveći deo svojih zarada takođe troše na hranu i račune.
- Račune plaćam redovno. Sve ostalo ide u klozetsku šolju jer su cene hrane visoke i samo na to se troši. I tu ne možemo da sve kupimo. Sreća je da se deca pet dana hrane u vrtiću i sem večere nema potrebe da kupujemo nešto posebno tokom nedelje - kaže Marta.
Ono novca što ostane, kaže, uglavnom ode za odeću i obuću dece jer ona stalno rastu. Sebi tek ponekad nešto kupi i to uglavnom u kineskim radnjama i na sniženjima, i to za oko 1.000 dinara mesečno. - Slobodnog vremena zbog dece i posla nemamo, pa nam ne pada teško što nemamo za ručkove u restoranima ili odlaske u pozorišta. Naša velika sreća je što živimo u našoj kući i što nismo optrećeni kreditima - kaže Marta.
Sa primanjima od oko 80.000 dinara mesečne troškove ne uspevaju da pokriju ni Nataša i Neša Stošić iz Beograda, koji imaju dve devojčice od pet i 11 godina.
- Najviše novca dajemo na račune i vrtić. Samo za obdanište svakog meseca izdvajamo 9.000 dinara, a tu su i infostan koji plaćamo 7.000, struja koja nas mesečno košta 6.000 dinara... - priča Nataša.
Ona ističe da sa primanjima od oko 80.000 dinara u Beogradu može da se preživi samo pod uslovom da vam se nešto ne pokvari u kući ili da detetu ne poraste noga. U protivnom, kaže, morate da posegnete za karticama, za koje kasnije plaćate jako visoke kamate. - Najviše štedimo na hrani i garderobi. Hleb jedemo po dva dana, mleko kupujem litar do dva nedeljno, meso jedemo jednom nedeljno, dok slatkiše deci kupujem retko, i to nauštrb hrane.
Najskuplja stavka u kućnom budžetu je dečja garderoba koju na svu sreću više ne kupujem već nasleđujem od prijatelja, dok suprug i ja nosimo ono što imamo odranije. Decu umesto u pozorište, izvodimo samo na besplatne predstave i manifestacije u gradu. Jedino što plaćam jesu časovi francuskog za stariju i balet pri vrtiću za mlađu kćerku. Te dve stavke me svakog meseca koštaju 4.500 dinara - priča Nataša.
Jedino zadovoljstvo koje uspevaju da priušte deci je, kaže, odlazak na more.
- Aranžmane uplaćujemo zimi jer su tada najjeftiniji, i to tako što od prijatelja pozajmimo 300 evra, koje im otplaćujemo tokom godine - kaže Nataša.
Izvor: Blic
