Kragujevačka pčelarska farma „Biodvig“ jedna je od najvećih, ako ne i najveći izvoznik domaćeg meda na tržišta Evropske unije i u zemlje u okruženju. Farma „Biodvig“ ima oko 2.000 kooperanata iz cele Srbije, a od kraja 2009. do ovih dana na tržišta zemalja članica EU i država u regionu izvezla je više od 900 tona bagremovog, lipovog i suncokretovog meda.
Direktor „Biodviga“ prof. Velimir Palić kaže da je ta farma posao vezan za izvoz meda dobila 2009. na tenderu Saveza pčelara Srbije, te da se od tada domaći med, posredstvom „Biodviga“, prodaje u mnogim evropskim zemljama, a najviše u Nemačkoj.
- Oko 50 odsto meda namenjenog inostranim kupcima izvozimo u Nemačku. Ostatak plasiramo u Italiji, Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i drugim zemljama. Za med iz Srbije sve više su zainteresovane i firme iz Rusije, pa se u dogledno vreme može očekivati i početak prodaje i na tržištu te zemlje - kaže Palić za naš list.
On ističe da „Biodvig“ ispunjava sve tehničko-tehnološke uslove kako za proizvodnju, tako i za otkup, preradu i plasman meda na tržištu, te da je med koji ta kragujevačka farma se izvozi u Evropu vrhunskog kvaliteta, što pokazuju i domaće i inostrane laboratorijske analize.
Pored proizvodnje, otkupa i izvoza meda, farma „Biodvig“ se bavi i sakupljanjem i plasmanom lekovitog bilja, kao i pripravljanjem preparata na bazi meda, kao i mešovitog i čaja sa medom, za šta su zainteresovani i kupci iz daleke Australije.
Suša
Šteta koju je zbog dugotrajne suše pretrpelo pčelarstvo u Srbiji iznosi više miliona evra jer će ove godine biti proizvedeno svega 2.000 tona meda, odnosno duplo manje od prosečne godišnje proizvodnje, rekao je predsednik Društva pčelara Kragujevca Milutin Petrović. On je rekao da je ova godina bila jako loša i za pčelare u Šumadiji jer su na pčele negativno uticali jaka zima i prolećni mrazevi koji su proredili cvet voća i bagrema, a zbog dugotrajne suše znatno je podbacila i livadska paša. Najmedonosnije 1993. godine pčelari su imali više od 35 kilograma bagremovog meda po košnici, a ove godine bagremova paša je bila toliko loša da se po košnici dobijalo manje od pet kilograma.
Izvor: Danas
