Šta da radim sa 200 evra – pita se Aleksandar Đurić, mašinski inženjer bez stalnog posla, koji se juče pronašao na spisku primljenih kandidata za predstojeći popis stanovništva u Kragujevcu. Na oglasnim tablama u 78 mesnih zajednica i 26 mesnih kancelarija, kao i na zvaničnom sajtu Skupštine grada, juče su objavljeni preliminarni rezultati bodovanja kandidata koji su konkurisali za popisivače stanovništva u Kragujevcu.
Zbog lošeg rukopisa, Gradska popisna komisija i republički instruktori Zavoda za statistiku u startu su odbacili hiljadu prijava, pa je u trku za jednog od 890 popisivača ušlo 2.850 Kragujevčana, uglavnom studenata i nezaposlenih. Budući da je broj zainteresovanih bio četiri puta veći, najveći broj kandidata ostao je „kratkih rukava“.
Među onima koji su prošli konkurs najviše je fakultetski obrazovanih Kragujevčana bez posla, imajući u vidu da je takva „kombinacija“ vukla maksimalnih 10 poena (šest za fakultet i četiri za status nezaposlenog lica). U naselju Stara radnička kolonija većina od 23 primljena kandidata ima toliko bodova.
Jedan od onih koji su se pronašli na spisku primljenih kandidata jeste i mašinski inženjer Aleksandar Đurić. Bio je zaposlen u „Filipu Kljajiću“ i „Metal sistemima“, obe firme su propale, pa je već dve godine bez stalnog posla. Iako je prošao konkurs, nema, kako kaže, mnogo čemu da se raduje.
– Ovo nije nikakvo rešenje. Radi samo supruga, koja je lekar opšte prakse u Smederevskoj Palanci, a imamo i četvorogodišnjeg sina. Šta da radim sa 200 evra, kada samo za klinca treba svašta da se nabavi – priča Đurić, napominjući da je, kada je ostao bez posla, očitavao struju za potrebe Elektrodistribucije.
On se nada da bi tokom popisa mogao da upozna nekog ko bi mu pomogao da se zaposli u svojoj struci, ali napominje da je u Kragujevcu, posebno za visokoobrazovane ljude, sve manje mogućnosti za stalni radni odnos.
– Probaću u „Fijatu“, iako čujem da inženjeri ni tamo ne zarađuju više od 350 evra. I sa mnogo više novca nemoguće je preživeti mesec dana, ali šta da se radi – kaže ovaj razočarani Kragujevčanin.
Za popisivače u Staroj radničkoj koloniji konkurisalo je ukupno 62 kandidata. Među onima koji nisu dobacili do potrebnog broja bodova je i dvadesetogodišnji Miroslav Stanojević, student druge godine Prirodno-matematičkog fakulteta na odseku za ekologiju.
Miroslav nema roditelje, živi u hraniteljskoj porodici, a računao je da bi sa dvadesetak hiljada dinara, koliko dobijaju popisivači, mogao da izmiri dugovanja za komunalije.
– Razmišljao sam da, ako prođem, pola novca dam za struju, a pola za nabavku drva. Ali nisam se mnogo nadao da ću biti primljen. Ne kažem da je bilo nameštaljki, ali na formularu nisam imao gde da upišem u kakvoj sam materijalnoj situaciji – objašnjava ovaj student, koji planira da podnese žalbu.
„Ispod crte“ se našla i pedesetdvogodišnja Olgica Tatić-Ignjatović. Po zanimanju je trgovac, ali se već godinama izdržava radeći poslove koje dobija preko omladinske zadruge. Uglavnom čisti stanove i kuće, a uz svu tu muku i neredovnu zaradu mora da se brine o sinu invalidu.
– Kad sam videla koliko je omladine bez posla konkurisalo, znala sam da neću biti primljena. Nema veze, neka bar deca zarade koji dinar, a meni ne preostaje ništa drugo nego da nastavim po starom. Dokle, ne znam ni sama – kaže ova utučena Kragujevčanka.
Primljeni kandidati treba do 29. avgusta da dostave kompletnu dokumentaciju i dokažu da su zaista zaslužili dovoljan broj bodova, a onima koji nisu prošli ostaje pravo na žalbu Gradskoj popisnoj komisiji 48 sati od objavljivanja konačnih spiskova.
– Na spiskovima su i šifre rezervnih popisivača, a svako ko misli da nije dobro bodovan ili smatra da je neko drugi dobio više poena nego što zaslužuje ima mogućnost da podnese žalbu. Priča, dakle, nije završena – kaže predsednik Gradske popisne komisije Zlatko Milić.
Pravo na žalbu mala je uteha za više od dve hiljade Kragujevčana koji su ostali „ispod crte“. Na drugu sličnu priliku moraće dugo da čekaju, s tim da se mnogi nadaju da će se situacija u gradu promeniti, te da će se u skorije vreme otvoriti mogućnost da nađu pristojan stalni posao. Nigde plate nisu visoke, ali bez redovnih primanja, ma kolika ona bila, život je, kažu, teško podnošljiv.
Izvor: Politika
