Haker G. B. iz Pančeva, koga su preksinoć uhapsili pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, prema sadašnjim saznanjima u istrazi, sajtove Republičkog tužilaštva i Ministarstva pravde najverovatnije je rušio po nalogu osoba iz kriminogene sredine koje su ga za to i plaćale, saznaje “Blic”.
U istrazi se utvrđuje od koga je ovaj srpski haker dobijao novac za rušenje sajtova naših institucija i kako je bio povezan sa svetski poznatim “Anonimusima”, koji poslednjih godina obaraju sajtove mnogih vlada. Osumnjičeni G. B. je uhapšen samo nekoliko sati nakon što je oboren sajt Ministarstva pravde i ostavljena poruka u kojoj su građani pozvani na bunt. Uhapšen je u svom stanu u Pančevu, u kome je policija, prilikom pretresa, našla 800.000 kompromitovanih sajtova.
- Do sada je u istrazi ustanovljeno da je osumnjičeni G. B. koristio nekoliko pseudonima i uništavao, brisao, menjao i činio neupotrebljivim računarske podatke, u nameri da onemogući i omete rad i funkcionisanje sajtova Vlade Srbije, političkih partija, akademskih institucija, preduzeća... Sada se istražuje po čijem je nalogu i za koliko novca to radio - kaže sagovornik “Blica” blizak istrazi. Naš izvor napominje da je G. B. najverovatnije radio to po nalogu pojedinih ljudi s one strane zakona i da se trenutno utvrđuje ko su te osobe iz kriminogene sredine koje su ga angažovale.
Ovaj haker je pre napada na sajtove srpskih institucija proveravao kakvi su im sistemi zaštite. Kada bi uočio neki propust, pristupao je bazama podataka sajtova i preuzimao korisnička imena i šifre administratora. To mu je dalje omogućavalo kontrolu nad sajtom.
Osumnjičeni G. B. je prilikom rušenja zaštitnih mera neovlašćeno pristupao računarskim mrežama i koristio anonimne servise za pristup internetu kako bi prikrio svoj rad. Tom prilikom je pristupao HOST serverima najvećih internet provajdera u Srbiji.
Osumnjičeni haker do sada nije privođen, a prema nezvaničnim informacijama, nije ni zaposlen, niti studira, a utvrđuje se i gde je stekao tu veštinu.
Tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković izjavio je da se osumnjičeni tereti za računarsku sabotažu, neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka, pravljenju i unošenju računarskih virusa.
- Za računarsku sabotažu zakonom je predviđena kazna do pet godina zatvora - precizirao je tužilac Stamenković.
Izvor: Blic
