Bora Dugić (10. juna 1949.) je srpski muzičar.

Rođen 10. juna 1949. u Đurđevu kod Rače. Završio gimnaziju i Višu pedagošku školu, Odsek matematike u Kragujevcu. Bio je sekretar KUD „Abrašević" u Kragujevcu, član Velikog narodnog orkestra Radio-televizije Beograd, a kao solista frulaš snimio je desetak ploča i kaseta, nekoliko CD-ova i video-kaseta i održao stotinak solističkih koncerata širom sveta.

Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Kragujevca, Zlatnog beočuga za trajni doprinos kulturi Beograda i brojnih domaćih i međunarodnih priznanja.

Borisav Jović (Nikšić, opština Batočina, 19. oktobar 1928.) je bivši srpski političar, predsednik Predsedništva SFRJ u periodu 1990-1991.

Dana 28. marta 1989. godine izabran je za predstavnika Srbije u Predsedništvu SFRJ. Bio je potpredsednik Predsedništva SFRJ od 15. maja 1989. do 15. maja 1990. a potom predsednik Predsedništva SFRJ od 15. maja 1990. do 15. maja 1991. Bio je predsednik Socijalističke partije Srbije od 24. maja 1991. do 24. oktobra 1992, što je prethodno bio Slobodan Milošević koji je formalno otišao s te funkcije (ali je nezvanično zadržao presudni uticaj u njoj) jer po Ustavu nije mogao istovremeno da bude predsednik SPS-a i predsednik Srbije.

Rođena je u Kragujevcu 13. avgusta 1952. godine. Završila je studije glume na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Na istom fakultetu je od 1976. asistent profesora Predraga Bajčetića na predmetu "Dikcija i gluma".

Od 1982. godine Gorica Popović je stalna članica ansambla beogradskog Ateljea 212. Na filmu je debitovala ulogom novinarke u "Mirisu poljskog cveća"(1977) beogradskog reditelja Srđana Karanovića. Već za prvu veću ulogu, devojke koja sumnja u ljubav svog mladića, u "Nacionalnoj klasi" (1979) Gorana Markovića, nagrađena je na nacionalnom festivalu u Puli Zlatnom arenom.

Ljubomir Ljuba Tadić (31.5.1929. - 28.10.2005.) je srpski pozorišni, filmski, televizijski i radio glumac, koji je uživao reputaciju jednog od najvećih imena jugoslovesnkog glumišta. Rođen je u Uroševcu 31. maja, 1929. godine. Pre upisa akademije debitovao je na sceni kragujevačkog pozorišta Joakim Vujić, 1944. godine. Zatim odlazi u Beograd, gde upisuje glumačku akademiju u klasi profesora Joze Laurenčića, 1953. Bio je član Beogradskog dramskog pozorišta, Narodnog pozorišta u Beogradu, Jugoslovesnkog dramskog pozorišta i Ateljea 212, a igrao je u skoro svim pozorištima u bivšoj Jugoslaviji. „Jedino u pozorištu 'Boško Buha' nisam igrao. Nisam mogao, ovako glavat, da plašim decu.“

Rođen je 26. septembra 1923. godine u selu Gornja Crnuća, kod Gornjeg Milanovca. U oktobru 1941. godine, kada je nemačka vojska preduzela masovno streljanje stanovništva u Kragujevcu, pobegao je spasavajući goli život. Po završenoj gimnaziji u Kragujevcu upisao je prava.

Glumom se amaterski bavio još od gimnazijskih dana. Od oslobođenja, pa do 1948. godine bio je član Narodnog pozorišta u Kragujevcu.

VBio je član Jugoslovenskog dramskog i Narodnog pozorišta u Beogradu. Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postaje 1951. i radi sve do 1965. godine, kada je prešao u Narodno Pozorište gde je i okončao svoju pozorišnu karijeru.

Rođen je 5. novembra 1938. u Lipnici, kod Kragujevca. Osnovnu i srednju školu završio je u Kragujevcu. Nesvršeni je student beogradskog Pravnog fakulteta. Počeo je da radi u listu „Jež“, a 1960. je prešao u Radio Beograd.

Postao je poznat kao voditelj radio programa „Minimaks“. Ovaj program se emitovao, na „Radio Beogradu“, sedamdesetih godina prošlog veka subotom pre podne od 8 do 12 sati. „Minimaks“ je bila jedna od prvih emisija u kojoj je bilo dosta zabavne muzike, a njegova krilatica iz najave emisije je bila „minimum govora maksimum muzike“.

Mirko Babić je srpski glumac, prvak drame Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca. Rođen je 14. marta 1948 u Kragujevcu, Srbija.

Diplomirao je 1973. godine na Akademiji za pozorište, film i televiziju u Beogradu u klasi profesora Milenka Maričića.

Stalno je angažovan u Knjaževsko-srpskom tetru u Kragujevcu od 1972. godine. Dobitnik je brojnih nagrada za uloge u pozorištu. Za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti Srbije, 2009. godine, dodeljena mu je Statueta Joakim Vujić, nagrada koju Knjaževsko-srpski teatar dodeljuje svake godine, na Sretenje, 15. februara.

Ljubav prema teatru i supruzi Božani s kojom živi tri i po decenije, najvažnije su emocije koje su od glumca Radeta Marjanovića, uprkos tome što se nije ostvario kao otac, stvorile najsrećnijeg čoveka.

Glumac Rade Marjanović rođen je 13. juna 1950. godine u Kraljevu. Iako su mu roditelji živeli u Kragujevcu, njegova majka Manasija iznenada se porodila u svom rodnom gradu dok je bila u poseti kod  familije. Šarmantni umetnik i danas govori da je Kragujevčanin i s ponosom ističe kako je neke od najlepših trenutaka svog odrastanja proveo u Šumadiji. Bravuroznu karijeru gradio je polako i studiozno, prvo u pozorištu, a kasnije i na televiziji.

Radomir Mihailović Točak je srpski rokenrol gitarista. Rođen je 13. juna 1950. godine. Od pete godina svira razne žičane instrumente. Sa devet godina počinje da svira gitaru. Jedno vreme je bio član čačanske grupe Dečaci sa Morave. Tokom 1970. godine svira po klubovima u Belgiji. Bio je gitarista i kompozitor grupe Smak.

Snimio je nekoliko solo singlova i izdao jedan solo album ("R. M. Točak" - RTV Ljubljana 1976). Komponovao je muziku za film "Vizantijsko plavo".

Stevan Pletikosić (Kragujevac 14. mart 1972) je srpski reprezentativac u streljaštvu. Osvajač je olimpijske medalje i jedan od aktuelnih vlasnika svetskog rekorda u dusciplini MK puška 50 metara u ležećem stavu. 

Karijera

Streljaštvom je počeo da se bavi sa 10 godina. Prvu medalju je osvojio na Evropskom prvenstvu u Zagrebu 1989 godine. Na Svetskom prvenstvu 1991 postaje jedini junior koji ikada dolazi do maksimalnog rezultata od 600 krugova u disciplini MK pušta 50 metara u ležećem stavu.