Kada sam bio mali učili su me da pišem desnom rukom iako sam bio dešnjak, iskreno nisam znao koji je to bio pravi razlog i dobio sam kruta objašnjenja da će mi to olakšati život u budućim aktivnostima, kao što je npr vožnja auta (još uvek nemam položenu vozaćku dozvolu). Tako sam postao dešnjak, kao rezultat toga imam užasan rukopis.
Sad je pitanja zašto dajem tom toliku pridiku tome, pa eto slični tipovi ljudi koji su nas učili da pišemo desnom su nam davali oružje da učestvujemo u građanskim ratovima. Samo su nam procenili koncept razmišljanja, kao što je pogrešno da pišemo levom rukom, nije pogrešno da ubijamo ljude sa kojima smo do juće živeli u bratstvu i jedinstvu. Neko bi rekao da mešam narodski babe i žabe. Ipak se u političkom životu zna, šta je ultra deanica, nosioci šovinizma, klerofažizma i kao rezultat totalitarnog ražima. Sa druge strane, levica je uvek posmatrala socijalnu zaštitu i jednaknost svojih građana, i negovala razmenu kulturnih vrednosti između različitih naroda.
Ako već moramo da radimo na sebi i ako su deca naše najveće blago (kojoj ne možemo pružiti sve što želimo), hajmo za početak da im pružimo izbor kojom će rukom pisati. Te male sitnice mogu odrediti, kakvi će ljudi sutra postati.
