Roditelji vaspitavaju svoju decu da budu poslušna. Ukoliko kažu ''Ne trči'' očekuju da dete stane iste sekunde, poput dresiranog psa. Udariće dete ili će ga kazniti ukoliko bude zahtevalo da mu kupe čokoladu u prodavnici, zato što se oglušilo o njihovu naredbu ''Kupiću ti ono što JA mislim da ti je potrebno''. Kada kupuju garderobu deci, gledaju cenu i praktičnost, ne obazirući se na želje i potrebe svoje dece. Zašto to rade? Iz jednog jedinog razloga – zbog okoline.
Potrebno im je da okolina potvrdi da su dobri roditelji. Poslušno dete je odraz uspešnog roditelja. Ukoliko je dete nemirno, svi će okriviti roditelje. Šta se dešava sa roditeljima koji puste svoju decu da trče po parku, mažu se čokoladom, stave pirsing na obrvu, ili krenu u grad u kratkoj suknji? Osudiće ih okolina. I ništa više.
Ne shvataju da poslušno dete ne sluša samo njihove komande. Ono je isprogramirano da sluša, da tuđe reči doživljava kao naređenje. To dete je poslušno i svojim drugovima kada mu ponude marihuanu, svom momku kada joj predloži seks bez zaštite, svom šefu kada ga ponižava, policajcu kada mu traži mito... Roditelji pripreme decu za slepu poslušnost. Ukoliko te neko stariji uvredi, ne odgovaraj mu, ukoliko ti zazvoni mobilni na sastanku, ponašaj se kao da si izvršio genocid. Ako si kriv, stidi se i budi ponizan. Ako nisi kriv, opet se stidi i budi ponizan.
Suštinski gledano, u želji da se dokažu kao roditelji, svoju decu ne pripreme za realan život. Ne nauče decu kako da kažu ''Ne'', kako se izvuku iz loše veze, kako da se informišu o svojim pravima, kako da se odbrane ukoliko neko pokuša da ih siluje, kako da se što pre otrezne, kako da pokažu šefu i kolegama da zahtevaju poštovanje, kako da prepoznaju kada ih najbolji prijatelj laže... Ukoliko roditelj razgovara sa svojim detetom o korišćenju zaštite, smatra se da je nemoralan, jer podstiče dete na blud. Očevi brane svojim ćerkama da prespavaju kod momka, misleći da će time sačuvati njihovu nevinost. Tada su te iste ćerke prinuđene da lažu kako spavaju kod drugarice, ili da imaju seks na raznoraznim parkinzima, ili u parkovima. Želeći da od njih stvore čedne devojčice, naprave ni krive ni dužne kurve.
Ukoliko ćerka dovede momka kući, komšiluk će ih olajavati. Zbog toga ćerka često ostaje nezaštićena u nečijoj jazbini. Uče svoje sinove da se ne tuku, nakon čega oni završe sa madricama i podlivima, jer nisu znali da se odbrane od pijanog momka, koji je pomislio da baš njegovu devojku gledaju. ''Nemoj da piješ u kafiću, sipaće ti drogu u piće'', čuvena rečenica. A gde onda da piju? U parku? Kod kuće ne mogu, jer roditelji misle da njihova deca žive na Koka-Koli i Fanti. ''Vidim li te sa cigaretom, ubiću te'' za dete znači ''Puši iza neke šupe, ili u mraku, poput klošara''. ''Ne svađaj se sa kolegama'' znači ''Ćuti i gutaj knedlu, a kada dođeš kući prevrći se celu noć, nervirajući se''. ''Ne iznosi svoje mišljenje'' znači ''Ćuti i trpi''.
Nakon svega toga, ta deca se pretvaraju u isfrustrirane osobe, koje zbog sopstvenog nezadovoljstva terorišu ljude oko sebe, naročito one koje su roditelji pripremili za ovaj svet. To dete jednoga dana postane čovek koji se oseća nesigurno, kao da mu nije jasno šta se od njega očekuje. Ne zna kako da se izbori sa sopstvenim potrebama i željama, ne ume da ''pročita ljude'' i krivicu uvek svaljuje na druge, jer nije sposobno da se suoči sa istinom. Na kraju, postaje roditelj, koji svome detetu ne kupuje čokoladu u prodavnici, ne objasnivši mu zašto nema novca, tražeči da dete koje ne zna ni koliko vredi sto dinara shvati šta znači izraz ''Nemam''.
Hvale se prijateljima kako su tukli svoju decu, jer ''Neće on meni tako, nije on meni roditelj'', ne shvatajući da u većini slučajeve dete i jeste roditelj svome roditelju. Onaj roditelj koji kaže ''Osvrni se malo oko sebe. Sagledaj moje potrebe. Pusti okolinu. Ako si ti nezadovoljan, zašto ja moram da ispaštam zbog toga?''
Moj blog možete pratiti i na sajtu, kao i na Facebook stranici.
