Kragujevac online - Sve o gradu na jednom mestu

E sad, pre nego što počnem, prvo da se opkladim sa Vama da ste, pošto ste pročitali naslov, pomislili da ću da ironišem i šalim se na ručun bazenčeta i navodnih nedeljnih Kupača i Kupačice (znate na koga mislim). Iznenadiću vas. Ovog puta nema kritike. Sve same pohvale imam na kucalačkom lageru. Majke mi. Sad ćete da vidite. A i to sa Kupačem i Kupačicom, šarmantno, duhovito, jednom rečju - vrh. Jeste da se nije obistinilo, ali, i kao šala, zaslužuje pohvalu.

Krećemo! Prvo što mi je palo na pamet, a nakon što je već bilo izvesno da će Kragujevac dobiti zatvoreni bazen, jeste: Prođe mi mladost, dok ga sagradiste! Istom mišlju propratio sam i vest o tačnom danu kada se otvara bazen. Međutim, ovaj drugi put slučaj je hteo da vest čujem preko radija u automobilu, i to baš u trenutku kada je grupa školaraca prelazila ulicu. Trenutak epifanije i metanoje za mene. Momentalno sam otvorio prozor i misao - prođe mi mladost, dok ga sagradiste - pružio peraču prozora. On mi je na to dobacio: Šta će mi ovo, bato, imaš pet dinara, cigaru? Ima pravo čovek. Koji će mu đavo moja odbačena misao? Dao sam mu Orbit-žvaku, a ovu (misao) zgužvao i bacio, bacio, bacio... (kladim se da očekujete da sam je bacio kroz prozor)... u pepeljaru, dragi moji! Šta ste očekivali? Pa neće, valjda, stanovnik grada u kome se otvara pokriveni bazen, Plaza, Smolvil da baca papiriće kroz prozor automobila? Ozbiljan sam. Ako vam neko svirne kad bacite pikavac, papirić ili nešto slično kroz prozor automobila, znajte da sam to ja! (Wau, kakav sam baja, a?)

Elem, da se vratimo temi. Odrekao sam se one misli. Sebična je. Super je što će se današnji klinci brčkati. (Naravno, neće se samo klinci brčkati. Biće i nas zbrčkanih na brčkanju.) Super bi bilo i da je bazen nikao koju deceniju ranije. Al’ nije frka, pikali smo basket. Ja više nisam klinac, mnogi nisu, ali zato, Bogu hvala, ima klinaca, evo ih, prelaze ulicu. Tako će biti i sa tramvajem, metroom, javnom garažom, nekim spomenikom koji neće aludirati na rat i žrtve. Vesti će ići preko radija, neko će sedeti u kolima i slušati ih. Neki će klinci prelaziti ulicu...

Vest o bazenu završena je kul informacijom da će do Nove godine kupanje biti besplatno.

Biće ludo. Puno kao pekara Vega. Ono što mene brine (nije neka briga, opušteno, ćaskamo) je šta će biti iduće godine, za dve, tri, kad prođe euforija, počnu prvi grafiti da niču na zgradi zatvorenog bazena. Isto pitanje se nameće i u slučaju Plaze (ovde mislim na đavolski dobar broj bioskopskih sala).

Znate na šta mislim – sindrom Mek Donalds: Puno, puno, svi u Mek, a posle godinu, dve: Gde ćeš, brate? Idem u Mek da k....! Lepo mi, slušam muziku, zamišljam da sam ispod šljive, a ne duva vetar, divota!

I za Plazu (opet mislim na bioskope) i za zatvoreni bazen i za restoran na vrhu Hotela nije potrebna Plaza, zatvoren bazen i restoran na vrhu Hotela, već nešto što ću nazvati finom navikom, građanskom svešću, civilizacijskom potrebom. I da se razumemo, ne prozivam, ne proričem, samo strepim. Naježim se kad pomislim na bioskop Pionir, prođem pored Šumadije, obezlavljene fontane u Velikom parku, praznih muzeja i galerija. Procvat grada nas sve obavezuje, to mora da se kaže!

I nemojte mi molim Vas sa onim čuvenim: Jeste, al’ nije to đžabe, treba novca, bla, bla...

2000 hiljade za frizuru (ili cigarete, pivo da ne pominjem) je 4, 5, 6 bioskopskih premijera, pozorošnih isto i garant 7, 8 kupanjaca (dobro zvuči ovaj oblik - kupanjaca, je l’ da, je l’ da dâ da). Ništa, završimo ovde. Želim Vam puno kupanjaca! I vidimo se u gaćicama!

Marko Glišić