Prateći jutros najsvežije vesti, kojima baš i nije bilo pravo što je od njih svežija spoljna temperatura, pade mi na pamet priča o studentu koji je svaki put kada je odlazio na ispit prosjaku, kraj kojeg je prolazio, davao finu svotu novca, naročito vodeći računa da taj njegov gest bude primećen. U drugim prilikama to nije činio. Nikada. Sam je, kaže se, jednom prilikom to priznao. Priznao je i to da mu prosjaci baš i nisu simpatični. Prosjak za to, naravno, nije znao.
A da je znao, pitam se ja danas, da mu ovaj udeljuje milostinju samo zato što tog dana polaže ispit i što time, valjda, želi da otera maler i navuče taliju sebi, bi li se nešto promenilo!? Verovatno, ne bi. Životna situacija prosjaka bila je VANREDNA i to što milostivi čin studenta u očima drugog u tom trenutku može da deluje IZVANREDNO, a zapravo je krajnje licemerno, njega nije pogađalo. Nije bio u poziciji da se interesuje za razlog zbog čega mu je student dao znatno veću svotu novca od prosečnog priloga slučajnih prolaznika. Za takvo interesovanje potrebna je redovna situacija.
Student iz priče, s druge strane, u redovnim okolnostima, kako rekosmo, nikada nije darivao siromašne, a ispitni dani su u životu svakog studentata dakako VANREDNI! Isto kao što je u životu mafijaškog bosa dan veridbe njegove kćerke ili u životu političara predizborna kampanja (kod nekih „sitnijih“ političara - funkcionera u vanrednu sutuaciju može da se svrsta i pojavljivanje pred kamerama).
Ovo dosad bila je priča, obična izmišljena priča čiji je tvorac tzv. sveznajući pripovedač, koji, kao takav, pouzdano zna da je razlog studentovog dobročinstva sebičan i koristoljubiv. U životu pak stvari su daleko zamršenije i složenije. I razlozi zbog kojih čovek čini dobro delo podjednako su nedokučivi kao i oni iz kojih se rađa zlodelo.
Istina, potvrdiće neko i uz – ali - dodati da, kada je po sredi dobro delo, razlog nije ni bitan, bitno je da je delo dobro i da nekome služi. I to je tačno. Ipak, zanimljivo je to da se mnogo češće govori o razlozima zbog kojih je učinjeno neko zlodelo (a neki od tih razloga, znamo, mogu ići u korist počiniocu), a mnogo ređe o razlozima zbog kojih se čine dobra dela. Za razliku od motiva za zlodelo, motivi za dobro delo samo umanjuju njegovu vrednost. A pojačavaju ga jedino u slučaju da ih nema!
Verovatno se pitate zašto o ovome govorim. Zato što je svuda oko nas, dragi moji čitatelji, VANREDNA situacija. I želim da ovom pričom trgnem sve nas koji nismo u epicentru vanrednosti da budemo mudri u proceni vesti koje govore o nečijoj velikodušnosti. Možda je to i dužnost nas objektivnih posmatrača. Jer, priznaćete, nije isto kad neko ponudi tri helikoptera (a o tome ne kaže ni reči) i kad neko pokloni televizor zavejanoj starici pred kamerama nacionalne televizije i to pod pritiskom jednog sjajnog novinara, difovca po struci.
Nije isto ni kad neko poklanja u vreme darivanja (Dan zaljubljenih, 8.mart, predizborna kampanja) i kad neko poklanja u redovnim okolnostima. Na kraju, nije isto ni kad neko posti (ili daje krv) zato što je to zdravo i kad neko to čini zbog „viših“ razloga. Da poentiram, IZVANREDNO u VANREDNOM bi trebalo da se podrazumeva, a IZVANREDNO U REDOVNOM je istinsko IZVANREDNO!
Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.