Kragujevac online - Sve o gradu na jednom mestu

Kao student katedre za anglistiku svakodnevno sam u kontaktu sa mladim,obrazovanim i izuzetno inteligentnim ženama kojima je karijera na prvom mestu.Da karijera postaje sve bitnija u odnosu na ljubav potvrdjuje i većina profesorki,doktori nauka,koje posvetivši se proučavanju oblasti kojom se bave,uglavnom su bez stalnog partnera.Da li je moguće uskladiti potrebe da se kao žene ostvarimo na polju karijere,da budemo priznate i cenjene poslom kojim se bavimo,sa potrebom svake ženke na planeti-da ima partnera i da jednog dana postane majka?

U potrazi za odgovorom posetila sam mnoge forume koji se bave dilemom ljubavi i karijere.Većina žena koje su učestvovale u diskusiji izabrale su ljubav smatrajući da za karijeru ima vremena,a da je izgubiti pravu ljubav znatno teže.Neke su se kajale jer dok su gradile besprekornu karijeru ostale su  bez ljubavi i sada samo čuju eho pitanja čemu sva raskoš i upeh kada su same.Jedan od bitnih razloga zbog kojih su se žene odlučivale za karijeru je strah da će reskirati uspeh zarad osobe koja će ih možda napusti.Strah da će se jednog dana osvrnuti unazad i ugledati uzalud potrošeno vreme.Po mom mišljenju da bismo bile srećne,zadovoljne i uspešne u životu potrebno je i jedno i drugo.Možda sam od onih koji karijeri daju prednost samo u jednom smislu:ako su vam nekadašnji ciljevi ostali neostvareni,to nezadovoljstvo prenećete i u odnos sa partnerom.Međutim,ukoliko je partner «prava osoba» nikada se nećete naći u situaciji da birate između njega i karijere.Naprotiv,podržavaće vas,i ako pokleknete na putu ka uspehu,biće ruka koja će vas podići.Pomno će vas slušati o predstojećim koracima i sa vama radovati se svakom vašem uspehu.Za uzvrat,vi ćete pružiti pažnju i podršku,jer razumevanje je osnova veze.Onog trenutka kada dođe do dileme šta činiti,verovatno je došlo do prekida dobre komunikacije među partnerima.Kada je jedna profesorka doktorirala,neposredno posle je objavila knjigu iz svoje oblasti,gde se u uvodnom delu zahvaljuje svom suprugu na podršci i pažnji koji joj je omogućio da ostvari svoj cilj.Ta rečenica je ostala u sećanju kao dokaz da su karijera i ljubav sreća  svake žene i da biraju samo one koje nisu znale da izbalansiraju ili su pogrešile u proceni «prave ljubavi».Ako  postavite pitanje kada napraviti pauzu u građenju karijere i odlučiti se da rodite dete,to već sama priroda i splet okolnosti nalažu.Ukoliko govorimo o akademski obrazovanim ženama,uzmimo u obzir da je prosek studiranja 8.4 godine i da većina devojaka prvo traži zaposlenje,pa tek onda nastavlja postdiplomske studije.To povlači za sobom jednu bitnu činjenicu da je starosno doba kada se radja prvo dete znatno pomereno u odnosu kada su radjale naše majke i bake.Žene koje radjaju posle tridesete uglavnom su obrazovane,na nekoj važnoj funkciji,ili im materijalni uslovi ne dopuštaju proširenje porodice.Do pomeranja dobi za radjanje «došlo je zbog porasti ravnopravnosti izmedju muškaraca i žena i položaja žene koji sada ima u društvu» po rečima Aleksandra Štulhofera.

Nažalost,sve u životu ima svoju cenu.Pa tako i uspeh na bilo kom planu:poslovnom,ljubavnom,biti dobar roditelj,prijatelj,dobra sestra ili brat,sin ili kćerka.Nisu mudri uzalud rekli:» Uspeh ne dolazi sam po sebi, on ima svoju cenu koju ćemo, ako ga želimo, platiti.»

Rekli su:
Imaj vremena za rad - to je cena uspeha.
Imaj vremena za razmišljanje - to je izvor moći.
Imaj vremena za igru - to je tajna mladosti.
Imaj vremena za čitanje - to je osnova mudrosti.
Imaj vremena za prijateljstva - to je put sreće.
Imaj vremena za sanjarenje - to je put ka zvezdama.
Imaj vremena da voliš i da te vole - to je privilegija bogova.
Imaj vremena da gledaš oko sebe - suviše je kratak dan za sebičnost.
Imaj vremena za smeh - to je muzika duše.
Irska poslovica                                                

Pripremila
Mirjana Vujević