Kreme za sunčanje su važne za zaštitu kože, ali ni jedna od njih ne štiti u potpunosti od štetnih efekata prekomernog izlaganja ultravioletnom zračenju, upozorili su stručnjaci.
"Duži boravak na suncu bez zaštite nije preporučljiv", izjavila je Tanjugu dr Vesna Pantić-Palibrk iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, dodajući da ultravioletno zračenje može da izazove niz opasnih posledica - od opekotina i ubrzanog starenja kože do smanjenja odbrambene sposobnosti organizma i povećanog rizika od maligniteta kože.
Kad je u pitanju izbor krema za sunčanje, treba voditi računa da zaštitni faktor (SPF) bude najmanje 30, rekla je ona, uz napomenu da visina tog faktora nije baš najbolji pokazatelj karakteristika kreme i da zato može da dovede u zabludu da proizvod kompletno štiti od sunca.
Dr Pantić-Palibrk je objasnila da se zaštitni faktor odnosi na crvenilo kože, što znači da krema sa oznakom 30 štiti dvostruko bolje nego SPF 15 samo kad su u pitanju opekotine od sunca. Ova linearna veza, međutim, ne postoji kada se poredi apsorpcija UV zraka. Proizvod sa SPF 15 apsorbuje 93 odsto, sa SPF 30 do 97 odsto, a proizvodi sa SPF većim od 50 ne povećavaju bitno ovaj efekat.
Upravo zbog toga, Evropska unija je donela preporuke o uvođenju jasnijeg načina obeležavanja u smislu stepena zaštite na koji se odnosi. Novi način obeležavanja je još u statusu preporuka, čak i u zemljama EU.
U Americi su uvedena nova pravila u deklarisanju ovih proizvoda i mnoge uobičajene oznake više nisu dozvoljene. Istovremeno je uvedena obaveza specifičnog testiranja za svaki proizvod, vezano za izjave koje se odnose na zaštitu od sunca.
Nova regulativa je stupila na snagu decembra 2012. i uvela je i dodatna ograničenja u smislu, na primer, limitiranja maksimalne zaštitne vrednosti na 50+.
Uveden je i termin ''široki spektar'' (broad spectrum), a propisano je da on može da se koristi samo za proizvode koji imaju dokaz da štite od svih vrsta oštećenja kože suncem (UVA i UVB zaštita).
Nasuprot ovome, proizvodi koji štite samo od opekotina od sunca, moraju imati specifična upozorenja: ''Karcinom kože/starenje kože: Ovi proizvodi dokazano štite samo od opekotina od sunca, a ne i od karcinoma kože i prevremenog starenja kože. Izlaganje kože suncu povećava rizik od raka kože i prevremenog starenja kože.''
Ograničenja su uvedena i kod oznaka ''vodootporne'' (water resistance), tako da na pakovanju može da bude navedeno ili 40 minuta ili 80 minuta.
"Kada birate kremu, preporuka je da se odlučite za onu koja, pored odgovarajućeg SPF faktora, ima oznaku da štiti i od UVA zračenja", izjavila je dr Pantić-Palibrk. Ona je dodala da je veoma važan i savet da se zaštitna krema koristi u dovoljnim količinama. Prema podacima stručnjaka, potrošači u proseku koriste dvostruko manju količinu kreme, čime umanjuju zaštitu čak i za više od pola.
"Za zaštitu celog tela odrasle osobe prosečne visine potrebno je utrošiti oko 35 grama kreme ili oko šest kafenih kašičica, pa je pakovanje od 200 grama dovoljno za samo pet-šest mazanja", rekla je dr Pantić-Palibrk i podsetila da kremu treba ponovo naneti posle svakog kupanja, plivanja ili brisanja peškirom, s tim što se ponovljenom primenom ne može produžiti preporučeni boravak na suncu.
Ona je naglasila da je za zaštitu najvažnije da se između 10 i 16 sati što manje boravi na suncu i da se, uz laganu odeću koja prekriva veći deo tela, koriste šeširi i naočare za sunce. Posebno treba voditi računa da se bebe i mala deca ne izlažu direktno sunčevim zracima.
Govoreći o rasprostranjenim zabludama, dr Pantić-Palibrk je istakla da su maslinovo i druga prirodna ulja vrlo korisna za negu kože, ali da ne poseduju zaštitne faktore, tako da ne mogu da budu zamena za kreme za sunčanje.
Izvor:Tanjug
