Kad smo pod stresom, lako "navučemo'" prehladu, virozu, pa čak i ozbiljnija oboljenja. Tu opštepoznatu istinu naučnici sada mogu i da objasne. Svi znamo kako nas stres može izmoriti, a naučnici odnedavno smatraju da se to može i objasniti. Nova studija pokazuje kako dugotrajni stres slabi imunološki sistem, povećavajući rizik od prehlada i viroza.
Isti proces takođe može objasniti ulogu traumatičnih događaja u povećanom riziku od srčanih bolesti i depresije. Američki naučnici ispitali su 176 muškaraca i žena o teškim fazama kroz koje su prolazili u poslednjih dvanaest meseci. Onda su u njihov nos stavili virus koji izaziva blagu virozu i proveravali da li su se razboleli. Oni koji su bili pod stresom dva puta češće bi se razboleli.
Test je pokazao da je njihov imunološki sistem postao manje aktivan zahvaljujući kortizolu, hormonu stresa koji slabi imunitet.
Tako se razvilo ono što nazivaju "upalnom reakcijom", a pokazalo se da je to posledica stresa. Ona se može pojaviti kao crvenilo, svrab, otok i bol, a javlja se kao prvi odgovor organizma u obrani od bolesti. Kada se upalna reakcija pojavi, izloženi smo riziku od raznih bolesti.
"Pomoću sposobnosti imunološkog sistema da reguliše upale može se predvideti ko će 'navući' oboljenje, ali još je važnije to da nam pokazuje na koji način nas stres čini manje otpornim na bolest', komentariše profesor Šeldon Koen, naučnik sa Univerziteta u Pensilvaniji.
Kada su pod stresom, ćelije imunološkog sistema nisu sposobne da odgovore na hormonalnu kontrolu i tako se stvara upala koja vodi u bolest. "Kako upalni procesi igraju važnu ulogu u nizu bolesti kao što su kardiovaskularna oboljenje ili astma, ovaj model objašnjava kako stres utiče i na njih. To nam takođe omogućaba da preveniramo bolesti kod ljudi koji su pod hroničnim stresom."
Postoje i drugi načini na koje nas stres može učiniti bolesnima. Na primer, naučnici Škole ekonomije u Londonu pronašli su vezu između slane i masne brze ishrane, prekovremenog rada i povećanog krvnog pritiska.
Takođe, našli su vezu između stresa, teskobe i niskog samopouzdanja kod trudnica i povećanog rizika da će novorođenče biti mrtvorođeno ili smanjene inteligencije. Takođe, deca koja su rođena nakon stresnih trudnoća češće su hiperaktivna, imaju emocionalne probleme i na kraju krajeva – i sama su podložnija stresu.
Izvor: B92
