Kragujevac online - Sve o gradu na jednom mestu

Narodni muzej u Kragujevcu i Srpska akademija nauka i umetnosti priređuju izložbu "Svetomir Arsić Basara - radovi 1998-2018" u Galeriji Nikole Koke Jankovića u petak 5. novembra 2021.g. u 13 sati.

Izložba skulptura "Svetomir Arsić Basara - Radovi (1998 – 2018)", predstavlja radove jednog od najznačajnijih autora u istoriji srpske savremene skulpture. Ovo je prva samostalna izložba akademika Basare u Kragujevcu, u njegovoj umetničkoj karijeri dugoj šest decenija. Na izložbi je prikazano 9 skulptura, od kojih su 7 izrađene u drvetu i gvožđu, dok su 2 skulpture manjeg formata u tehnici bronze. Izbor radova priredila je Žaklina Marković, kustos Galerije SANU. Izložba će biti otvorena od 5. novembra 2021. godine. Premijerno je prikazana u Galeriju Srpske akademije nauka i umetnosti tokom 2019. godine, a organizovana je povodom jubileja – devedeset godina od rođenja autora.

* Vajar, likovni pedagog, teoretičar i akademik Svetomir Arsić Basara, rođen je 1928. godine u selu Sevce, na Kosovu i Metohiji. Osnovnu školu pohađao je u Sevcu, nižu gimnaziju u Uroševcu, a 1948. godine upisao je Školu za primenjenu umetnost u Nišu. Godine 1950. nastaje njegovo prvo samostalno vajarsko delo – skulptura u glini Glava devojčice. Tri godine kasnije, 1953, primljen je na Akademiju za primenjenu umetnost u Beogradu. Svoju prvu samostalnu izložbu imao je 1956. godine u Aleksincu. Diplomirao je 1958. godine na Akademiju za primenjenu umetnost u Beogradu. Iste godine, osnovao je likovnu koloniju u Dečanima, inicirao osnivanje Kluba likovnih umetnika Kosova i Metohije, organizovao izložbe, pisao likovne kritike i drugo. Godine 1960, otišao je na studijsko putovanje po Italiji, gde između ostalih italijanskih gradova posećuje i Rim i Quadriennale Nazionale d’arte – Nacionalno umetničko kvadrijenale, koje je imalo presudan uticaj na osavremenjivanje njegovog izraza u skulpturi. U svojoj umetničkoj karijeri dugoj šest decenija, bavio se pedagoškim radom (predavao je vajanje i metodiku likovnog vaspitanja na Višoj pedagoškoj školi u Prištini; bio je dekan Akademije umetnosti u Prištini), izlagao je samostalno u gradovima tadašnje Jugoslavije, ali i u inostrastvu; učestvovao na mnogobrojnim kolektivnim umetničkim izložbama u zemlji i inostrantvu (izlagao je na firentinskom bijenalu 1971, mnogim domaćim likovnim izložbama, Oktobarskom salonu i dr). Retrospektivne izložbe imao je 1984. godine u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu i 1998. godine u Galeriji SANU. Autor je mnogih javnih spomenika u našoj zemlji (Sv.Simeon, bista ispred zgrade Instituta za srpsku kulturu u Prištini, Bista vožda Karađorđa, postavljena ispred Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću, Bista Vuka Karadžića, postavljena ispred Instituta za slavistiku u Beču, i mnoge druge), Izabran je za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 1994. godine. Dobitnik je mnogobrijih priznanja i nagrada za svoj umetnički rad - Vukova nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru (1998), Velika nagrada Društva srpskih umetnika LADA (2017) i Zlatna medalja za zasluge u kulturnim delatnostima (2018). Od 1999. godine, živi i radi u Beogradu.

U stvaralaštvu koje traje punih šest decenija, Svetomir Arsić Basara prešao je dug put, ostvarivši pritom obiman i nezaobilazan opus u istoriji savremene srpske skulpture. Njegovo delo razvijalo se od ekspresivnih radova, preko asocijativne apstrakcije (skulpture Asocijacije, Ikar, Feniks, Pomeranje sna, Igra oblika, kao i ciklus Vertikalnih varijacija…), dok od početka osamdesetih godina njegovo je stvaralaštvo, kako je sam umetnik rekao, neraskidivo povezano sa sudbinom naroda. Njegova umetnost od tada postaje angažovana, sa naglaskom na duhovnom i nacionalnom biću, povezano sa Kosovom, kosovskim mitom i stradanjem (skulpture Majka Srbija, ciklus (Ne)milosrdni anđeo, Mač u Hristovoj ruci…). Materijali koje najčešće koristi za realizaciju svojih skulptura su drvo i gvožđe.

Kako sam umetnik navodi, najviši stvaralački uzlet bio je uslovljen njegovim rođenjem i boravkom na Kosovu i Metohiji. Bio je okružen bogatom duhovnom baštinom tog podneblja koja je inspirisala njegovo umetničko biće i rezultirala jednim stvaralačkim žarom i silovitim impulsom. Svoj stvaralački nagon inspirisan zavičajem opisuje kao buktinju rasplamsalih oblika koji se prenose i pretaču u epske junake naše slavne prošlosti. To su upravo teme iz kojih Basara crpi stvaralačku energiju – besmrstnost kosovskog mita, slava naših vitezova, lepote srpskih manastira poput Pećke patrijaršije, Dečana, Gračanice, Bogorodice Ljeviške…nekadašnja slavna srednjovekovna Srbija i dinastija Nemanjića. Takođe, stradanje srpskog naroda kao podsticaj za stvaralačku moć, ogleda se u ciklusu (Ne)Milosrdni anđeo, koji se odnosi na bombardovanje od strane NATO agresije na našu zemlju, 1999. godine.

Njegova stvaralačka filozofija, ako bi je trebalo svesti na jednu misao je – bez Zavičaja ne postoji put u umetnosti, jer Zavičaj stvara predodređenost.

* Basara o svojoj umetnosti: Prilikom pristupne besede za SANU, za čijeg je člana izabran 1994. godine, rekao je: „Ne okrećem se više prema svetu kao uzoru, već prema ambijentu u kojem živim, iz kog sam ponikao; okrećući se tradiciji svog naroda, tražim identitet, dokaz o korenu, pravo na budućnost“, dok 2005. godine piše, u tekstu Potraga za sopstvenom ličnošću: „Pod zavičajnim kosovskim nebom mome stvaralačkom žaru dovoljan je najmanji povod da se skulptura pretvori u buktinju rasplamsalih oblika i da se uzburkani talasi prenesu u realizaciju epskih likova iz naše slavne prošlosti.“