Kragujevac online - Sve o gradu na jednom mestu

U okviru manifestacije "Muzeji Za 10" i "Evropske noći muzeja" u Galeriji "Mostovi Blakana" biće postavljena izložba slika Ljubice Cuce Sokić, izbor iz zbirke Galerije SANU.

Subota 15. maj u 19 časova. Izložbu će otvoriti Upravnik Galerije SANU akademik Dušan Otašević.

Posle Katarine Ivanović, počasnog člana Srpskog učenog društva (od 1876), i Zore Petrović, dopisnog člana SANU (od 1961), Ljubica Sokić je treća žena slikar-akademik, a prva likovna umetnica izabrana za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (1978. godine / za dopisnog člana izabrana je 1968). Poslednja slikarka koja je u članstvo SANU ušla u HH veku bila je Mileva – Mica Todorović (član van radnog sastava od 1978). Tek će u HHI veku Akademija primiti još jednu slikarku – Milicu Stevanović (dopisni član od 2009). Odmah po prijemu u Akademiju Ljubica Sokić se neposredno angažovala u radu Odeljenja likovne i muzičke umetnosti i novoosnovane Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti. Akademija je još krajem HIH veka planirala izgradnju „Akademijinog doma“ na zemljištu koje je knez Mihailo poklonio za „prosvetne ciljeve“ u Knez Mihailovoj 35, predviđajući da se u okviru nove zgrade projektuje i izložbena galerija za muzejsku umetničku zbirku.Pošto je svoju zgradu u celini, kao prostor namenjen isključivo radu Akademije, dobila tek posle Drugog svetskog rata, osmišljavanju pomenutog prostora za organizovanje Akademijinih izložbi i za čuvanje i izlaganje dela iz Akademijine umetničke kolekcije moglo se pristupiti tek posle adaptacije i renoviranja zgrade (1949–1952). Kada su, na inicijativu Odeljenja likovne i muzičke umetnosti, 1966. godine ispražnjeni trgovački lokali u prizemlju zgrade SANU, pristupilo se adaptaciji „likovne galerije“.

Krajem 1967. godine imenovan je Umetnički savet Galerije Akademije, sa Nedeljkom Gvozdenovićem na čelu i sekretarom dr Stanislavom Živkovićem, prvim izabranim upravnikom Galerije. Prva izložba u novoosnovanoj Galeriji SANU, pod nazivom Srpski umetnici XIX veka – akademici, otvorena je u proleće 1968, čime je ozvaničeno osnivanje Galerije SANU. Sredinom osme decenije (1974) Ljubica Sokić je izabrana za člana Saveta Galerije SANU. U vlasništvu Akademije do tada su već postojala brojna umetnička dela koja je institucija dobijala na poklon. Umetnička dela su ulazila u njen posed i u okviru zadužbina i fondova, a poručiva ni su i reprezentativni portreti vladara, predsednika Akademije i njenih istaknutih članova. Malobrojni radovi su kupovani iz namenskih fondova kao podrška mladim autorima. Postepeno se kolekcija likovnih radova profiliše i počinje da se planski dopunjava portretima akademika, a vremenom i radovima likovnih umetnika-akademika. Važnu ulogu u konačnom osnivanju Umetničke zbirke SANU imala je, tada kao novoprimljeni dopisni član SANU, Ljubica Sokić. Na njenu inicijativu je, na skupu Odeljenja likovne i muzičke umetnosti 1969. godine, odlučeno da zaposleni u Galeriji popišu umetnička dela u vlasništvu SANU prema muzeološkim principima. Tako je definitivno oformljena i definisana Umetnička zbirka SANU.

Tokom sedamdesetih godina HH veka ustaljuje se redovni otkup radova akademika pod nadzorom Komisije za otkup dela likovne umetnosti članova Akademije za novoformiranu zbirku. Ipak, najveći broj radova u Umetničku zbirku Srpske akademije nauka i umetnosti tokom osme i devete decenije HH veka pristiže putem poklona i legata. U Akademijinu kolekciju, osim brojnih pojedinačnih poklona akademika, kao veća celina radova prvo je ušao legat Ivana Radovića (darovala ga je njegova udovica Olga Radović). Krajem osme decenije, na inicijativu akademika Ivana Tabakovića, odabrano je nekoliko njegovih radova namenjenih formiranju Fonda „Ivan Tabaković“. Sledio je poklon predsednika Saveta Galerije SANU i urednika Galerijinih kataloga Nedeljka Gvozdenovića (1982–1983) – što je ujedno bio prvi poklon koji je sam umetnik u potpunosti osmislio kao celinu i poklonio Akademiji. U isto vreme, 1982. godine, svoj prilog neposrednom formiranju i uvećanju Umetničke zbirke dala je Ljubica Sokić koja je poklonila dvadeset jedno svoje delo (u okviru celine je i mrtva priroda rađena temperom koju je umetnica 1984. dodala prvobitnom izboru). Ona je to učinila neposredno posle proširenja Galerije SANU (1979–1982), kada je, osim adaptacije i uvećanja prvobitnog izložbenog prostora, realizovana i izgradnja depoa za smeštaj umetničkih dela koja pripadaju Zbirci, kao i radnog prostora za njihovo opremanje, što je znatno poboljšalo uslove za prijem i čuvanje umetničkih dela. Kasnije je prispeo poklon Aleksandra Deroka (1984), a u HHI veku Zbirka je obogaćena donacijom Olge Jevrić (2007). Kao poklon SANU Ljubica Sokić je, uz bogatu dokumentaciju o svom životu i radu, odabrala 12 ulja i 9 tempera (jedna tempera rađena je obostrano).

Dela Ljubice Sokić u Umetničku zbirku SANU ulazila su i pre 1982. godine – u nekoliko navrata, i na više načina. Prvo su sa izložbe radova na papiru likovnih umetnika akademika, održanoj u Galeriji SANU 1975. godine, otkupljene tri tempere – Kompozicija. Konj za ljuljanje, Enterijer sa stolicom i Mrtva priroda sa bocom i peharom. Sa retrospektive u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ 1977–1978. Akademija je otkupila Enterijer sa figurom koja šije, Zeleni enterijer sa lautom, Mrtvu prirodu sa bocom i peharom, Mrtvu prirodu sa kafetijerom i bocama i Mrtvu prirodu (iz 1975), a na poklon sa ove izložbe, kao otkup Republičke zajednice kulture, Zbirka je dobila Bulevar Monparnas II. U vlasništvu SANU je i Pogled na Sremske Karlovce, rad Sokićeve iz 1948. Svoj poklon iz 1982. godine Ljubica Sokić je 1984. dopunila nedatovanim delom Mrtva priroda. Umetnica je 2007. godine zaveštala Akademijinoj Zbirci i Kompoziciju u plavo-sivom (iz 1975) – delo je ušlo u fond 2010, posle smrti autorke 2009. Danas u fondu Umetničke zbirke postoje 32 dela Ljubice Sokić. Umetnička zbirka čuva dva ulja Ljubice Sokić iz 1939. godine – s kraja njenog pariskog perioda (Enterijer sa figurom koja šije i Bulevar Monparnas II), kao i jednu iz niza veduta Sremskih Karlovaca nastalu 1948, kada je slikarka provela leto inspirišući se ovim gradom. Najveći broj njenih radova, tempera i ulja, uglavnom apstraktnih, geometrizovanih kompozicija, mrtvih priroda, enterijera i terasa iz Umetničke zbirke SANU nastao je tokom sedme i do sredine osme decenije HH veka. Drugoj polovini sedamdesetih godina pripadaju dva ženska portreta (iz 1977. i 1979) i jedan Predeo iz 1979. godine. Dela nastajala od 1962. do 1979. pripadaju fazi aktivnog i plodnog rada Sokićeve u novom ateljeu u zgradi Kolarčevog univerziteta, gde je umetnica stvarala od 1960. godine.

Radove darivane obnovljenoj Galeriji SANU Ljubica Sokić je namenila izlaganju u okviru samostalne postavke i na izložbama radova akademika. Ovaj prvi poklon od dvadesetak radova Ljubice Sokić izlagan je i publikovan odmah pošto je stigao u Umetničku zbirku SANU – kao prva izložba u drugoj godini delovanja proširene Galerije SANU (Poklon akademika Ljubice – Cuce Sokić Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, januar – mart 1983), upravo kao prva ekspozicija tog tipa u Galeriji. Izložbu je pratio i katalog u redovnoj seriji „Galerija SANU“, u kome su u crno-beloj tehnici reprodukovana sva dela. Katalog sadrži i uvodni tekst tadašnjeg upravnika Galerije SANU Stanislava Živkovića, zatim kratku biografiju i literaturu o opusu umetnice, kao i osnovne kataloške podatke. U Galeriji SANU organizovano je više izložbi akademika Ljubice Sokić – tokom aprila, maja i juna 1995. godine trajala je njena retrospektiva (autor Irina Subotić), a izložba njenih pastela predstavljena je od avgusta do kraja oktobra 2012. godine (autori Irina Subotić, Nevena Martinović).

U Akademijinoj Galeriji su 2014. prvi put predstavljeni svi radovi akademika Ljubice Sokić iz fonda Umetničke zbirke SANU u okviru postavke Ljubica – Cuca Sokić 1914–2009–2014. Te radove, ali u sklopu druge celine, već je videla publika Gradske galerije Užice 2008. godine. Ovom prilikom publici Galerije „Mostovi Balkana“ u Kragujevcu nudimo izbor od dvadesetak slika Ljubice Sokić iz fonda Umetničke zbirke SANU.