Nije lako biti bandera ovih dana. Je l' da, dragi moji čitaoci? Ovih dana kad se specijalne jedinice s najnižeg sprata (patišpanja) jednoumnih piramida regrutuju da lepe plakate sa slikama onih s vrha (jagode, višnje, mušmule, ribizle – birajte metaforu za njih). Duplo je to opterećenje za drage nam bandere. Iz intervjua sa njima doznao sam da im ne prijaju toliki pogledi, kažu, nisu one završile Filološko-umetnički kao bilbordi, nego ETF, kao trafostanice i dalekovodi. Na savetu bandera mogao se čuti i poziv na štrajk, da se lepo sve pokupe i odu pred Skupštinu sa transparentima: Stop tiraniji! Pravda za bandere! Oterali ste nam rode! Dole plakati, gore oglasi! Šta ste blenuli!
Pitam se koja je najveća težina pogleda koju bandere mogu da izdrže. U banderskoj specifikaciji ne verujem da stoji upozorenje tipa: „Ovaj model može da izdrži najviše šest istovremenih mrzovoljnih pogleda“. A s pogledom se ne sme šaliti, ume on da optereti, da saseče! Kao mač, kako kaže onaj Čorbin stih. Ne čudi što je jedna od aktivnosti koju svaka vlada sprovodi za sve vreme svog mandata - revnosno zamenjivanje drvenih bandera betonskim. Davno sam ja primetio da ima nešto oko tih bandera, još devedesetih. Stajao sam uz jednu banderu na kojoj beše neki plakat: „neki čobani, budale“, stajao, stajao, stresao se i onda otišao...
Ko ne zna - vrlo ozbiljna ispitivanja su pokazala da se u vreme predizbornih kampanja neobjašnjivo veliki broj bandera pokrivi, strmekne i polomi. Zvanična saopštenja za to krive eroziju, vetar i trošnost materijala. Međutim, istina je ta da se sve to dešava upravo zbog pogleda koje prolaznici upućuju onima čija je slika zaselotejpljena. Celo jedno selo je tako ostalo bez struje, kad su „onomad“ provokatori iz grada izlepili plakate Vuka Draškovića. Pod žestinom pogleda sve su bandere popadale kao snoplje. Istih godina, iz identičnih razloga i različitog plakata, u jednom drugom selu, oprečnog političkog ubeđenja, umalo se ne osuši seoski zapis.
Još jedna stvar koju sigurno niste znali je da kada dođe do promene vlasti, pod vešto smišljenim izgovorom nova vlast zamenjuje betonske bandere koje je prethodna vlast postavila. Iako su pod garancijom! Naš insajder otkrio je šta se krije iza ove, naizgled, besmislene radnje. Naime, svaka vlast ima svoj model bandera, koji je programiran tako da „trpi“ samo njihov plakat, tj. opozicioni plakati na ovakvim bander-modelima se momentalno odlepljuju i završavaju na podu. Na osnovu ovoga možete saznati koja stranka ima najviše bandera. Znam da vam sad na pamet padaju „nemonolitne“ bandere, bandere na kojima ima plakata i „ovih“ i „onih“, ali njih ne računajte, one su uvezene iz Kine!
I još nešto, nemojte misliti da je broj bandera u vlasništvu neke stranke ekvivalentan njenom uspehu na izborima. Nije. Do raspoloženja biračkog tela takođe se dolazi gledanjem u bandere, ali na drugi način. Isto kako mrzovoljni pogled na politički plakat može da naudi banderi koja ga nosi, pogled pun ljubavi i topline može da prija (i prijatelj) banderi. Tako su bandere na kojima je zalepljen plakat neke zgodne pevačice ili Ivana Bosiljčića vazda obrasle nekakvim travčicama i cvetićima. Stoga, ako želite da saznate na kog političara narod gleda s poštovanjem i simpatijom, treba samo da obratite pažnju čijim plakatom su oblepljene bandere koje cvetaju! I, eto vam pobednika!
A da, umalo da zaboravim, i ptičija kaka se uzima kao dobar znak! Nije ptica veverica, što bi rakao naš narod...
Piše: Marko Glišić
Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.