Da su moje reakcije pravovremene, ova rubrika se ne bi zvala kako se zove.
Za nama je mart, mesec svesti o kofeinu.
Čovečanstvo bar 5000 godina koristi ovu supstancu, tada je dokumentovano da ju je otkrio kineski car Šen Nung poznat kao „Božanski Zemljoradnik“ i to u čaju koji je prirodno sadrži. Drevni Meksikanci su dobijali kofeinsku groznicu od kakaa pre bar 3,500 godina a u zapadno društvo kofein je ušao u 9. veku kada je pastir Kaldi video da njegovo stado živne nakon jela misterioznih crvenih bobica. Isprobavajući ih sam, video je da imaju isti uzbuđujući efekat na ljude.
Šezdeset različitih vrsta biljaka proizvodi kofein koji njima služi kao insekticid no kod ljudi kofein ima mnoštvo drugih efekata – razbuđuje, poboljšava mentalne i fizičke performanse, ubrzava vreme reakcija, poboljšava kratkoročno pamćenje, fokusira pažnju i čini da se osećamo puni energije i poleta.
Interesantno je da su Tibetanci, koji inače piju čaj, davali isti svojim konjima i mulama kao hranu pred naporna putovanja kroz planine te su i razdaljine merili šoljama čaja a primećeno je i da pčele bolje pamte biljke koje nude kofein u svom nektaru.
Sem kod studenata za vreme ispitnog roka, ova supstanca je popularna i kod sportista, gde malo poboljšanje performanse odlučuje između slavne pobede i poraza, a i kod vojnika i pilota kod kojih je budnost i brzina reakcije presudna, no dobrobiti imaju svoje cene od kojih je najočiglednija poremećaj ciklusa spavanja. Kofein utiče na 3. i 4. fazu sna koje su najdublje i kada se mozak zapravo najviše odmara te čovek koji se ne odmori kako treba zbog uticaja kafe često uđe u začarani krug gde pije kafu kako bi se razbudio a od koje posle opet ne može da se valjano odmori. Iako se u ogromnom broju studija nalaze pozitivna dejstva kofeina na prevenciju razvitka raznih bolesti kao što su migrene, depresija, dijabetes tipa 2, srčane bolesti, neke vrste raka, Parkinsonova i Alchajmerova bolest, multipla skleroza a takođe i produžen životni vek ipak, kašičica čistog kofeina može da usmrti ali je ona ekvivalent popijenih 50 šoljica kafe, ali i manje količine mogu da izazovu anksioznost, panične napade ili u najgorem slučaju paranoju. Treba imati na umu da je preporučen dnevni unos 300 mg kofeina iliti dve do tri šolje dnevno.
Gledano kroz istoriju, mnogi velikani su bili uživaoci kofeinskih napitaka. Džon Adams je u pauzama rada pravio „beskonačne šolje zelenog čaja“, Simon de Bovoar je počinjala dan čajem a Tolstoj je posle doručka nosio šolju čaja u svoju radnu sobu. Bah je posvetio i kantatu kafi, što je svojevrsno istorijsko svedočanstvo o popularnosti ovog napitka, koristili su je i Betoven i Napoleon a Volter je tvrdio da svoju filozofiju duguje kafi. Takođe su je predano konzumirali Prust, Glen Guld, Dejvid Linč, Frensis Bejkon, Žan Pol Sartr, Gustav Maler, Sjeren Kjerkegor no kako je Balzak, i sam veliki ljubitelj kafe, primetio: „Mnogi ljudi tvrde da ih kafa inspiriše ali, kao što svi znaju, kafa samo čini dosadne ljude još dosadnijim.“
