Njene su oči širom otvorene dok gleda u tvoje. Obavijaš svoju ruku oko njenog struka i privlačiš je bliže sebi. Ona dodiruje tvoje lice i naslanjaš se dok naginješ glavu – na desnu stranu, naravno – i vaše se usne povezuju. Osećaj koji te prožima ne ostavlja ti mnogo mesta za čuđenje, „Zbog čega ja ovo uopšte radim?“
Naravno, najjednostavniji odgovor na pitanje zbog čega se ljudi ljube jeste taj da je to dobar osećaj. Ali postoje ljudi kojima ovo objašnjenje nije dovoljno. Oni službeno istražuju anatomiju i evolucijsku istoriju ljubljenja i nazivaju se filematolozima.
Do sada ti stručnjaci za ljubljenje nisu uverljivo objasnili odakle potiče ljudski poljubac, ali su osmislili nekoliko teorija i zacrtali su kako na našu biologiju utiče strastveno spajanje usana.
Veliko pitanje je da li je ljubljenje naučeno ili instinktivno. Neki kažu da je to naučeno ponašanje koje potiče iz vremena naših davnih predaka. Tada su majke možda morale žvakati hranu i prenositi je iz svojih u usta njihovih bezubih beba. Čak i nakon što bi zubi izrasli, majke bi nastavljale prislanjati svoje usne na dečje obraze kako bi ih utešile.
Činjenica da se ne ljube svi ljudi podupire ideju da je ljubljenje naučeno, a ne instinktivno. Određena se plemena širom sveta jednostavno ne maze, kažu antropolozi. Dok se 90% ljudi u stvari ljubi, ostalih 10% nema pojma šta propušta.
Drugi veruju da je ljubljenje zaista instinktivno ponašanje i kao dokaz navode ponašanje nekih životinja koje podseća na ljubljenje. Dok većina životinja međusobno trlja svoje noseve kao gest koja pokazuje privlačnost, ostali vole da napuće usne baš kao ljudi.
Bonobo majmuni, na primer, smišljaju na tone opravdanja kako bi razmenili malo pljuvačke. Oni to čine kako bi se pomirili nakon svađe, kako bi se međusobno utešili, kako bi razvili društvenu povezanost ili ponekad to čine bez očitog razloga – baš poput nas.
Danas je najviše prihvaćena teorija ljubljenja ta da ljudi to rade jer im pomaže da nanjuše kvalitet partnera. Kada su naša lica blizu, naši feromoni „razgovaraju“ izmenjujući biološku informaciju o tome hoće li dve osobe stvoriti snažne potomke.
Žene, na primer, podsvesno preferiraju miris muškarca čiji su geni za proteine određenog imunološkog sistema različiti od njenih. Ovaj spoj može iznedriti potomke jačeg imunološkog sistema i sa boljom šansom za preživljavanje.
No ipak, većina je ljudi zadovoljna objašnjenjem da se ljudi ljube jednostavno zato jer je to dobar osećaj. Naše usne i jezici su prepuni nervnih završetaka što pomaže intenzitetu i omamljujućem osećaju zaljubljenosti kada svoje usne prislonimo uz tuđe.
Takvi osećaji nas obično ne teraju da previše razmišljamo o tome zbog čega se ljubimo – umesto toga, tera nas da nađemo način da to činimo što češće.
Izvor:scienceline.org
Foto: StockSnap
Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.