U severnom delu Sahare, ušuškana između padina planine Atlas i Sredozemnog mora, Tunis mami raznolikošću predela, mirisa i boja. Burna istorija, gde su se, poslednjih trideset vekova, smenjivali mnogi narodi, od Feničana do Francuza, učinila je ovu zemlju više nego interesantnom za turiste, tako da je godišnje poseti više od 8 miliona ljudi. Prelepe plaže sa puderastim peskom i toplim morem, luksuzni hoteli, mogućnost obilaska Sahare, građevina iz rimskog perioda i Kartagine, magnetski privlače turiste.
Zahvaljujući milioneru rumunskog porekla Džordžu Sebastijanu, kome se dvadesetih godina prošlog veka dopalo malo ribarsko selo Hamamet, gde je odlučio da napravi vilu, Tunis postaje omiljena destinacija mnogih bogataša. Poslednjih godina u blizini je izgrađen Jasmin Hamamet koji neodoljivo podseća na evropska mondenska letovališta.
Port el Kantui je imao sličnu sudbinu. Glumac Silvester Stalone je, tražeći mirnu luku, usidrio tu jahtu i “prizvao” turiste iz celog sveta. Tunižani su, naravno, imali sluha za takve stvari i odmah su počeli izgradnju turističkog mesta, koje je jedno od najlepših u zemlji, sa prelepim šetalištem, marinom i hotelima.
Obližnji grad Sus, sa oko pola miliona stanovnika i najstarijom medinom (utvrđenje starog grada sa bazarom) u zemlji, prava je meka za one koji žele da osete “miris Istoka”.
Zahvaljujući Habibu Burgibi, koji je mirnim putem, u pregovorima sa Francuzima, 1956. godine, izborio nezavisnost, uveo monogamiju (ili kako Tunižani kažu monotoniju), žene oslobodio obaveze da nose zar, dozvolio im da rade i da se školuju, Tunis je najliberarnija islamska zemlja. Burgiba jedino nije uspeo da ukine ramazanski post. Narod je, bar zvanično, ostao veran tradiciji.Iz poštovanja prema ovom velikom državniku, u svim gradovima zemlje glavna ulica nosi njegovo ime, dok su glavni trgovi namenjeni sadašnjem predsedniku.
Odlazak u glavni grad Tunis je svojevrsno putovanje kroz vreme, jer su tu kroz istoriju tragove ostavljali razni narodi - Feničani, Rimljani, Turci, Francuzi. Danas se na prostoru glavnog grada sudaraju vekovi - mogu se videti ostaci rimskih termi, u muzeju Bardo je najveća svetska kolekcija rimskih mozaika, u samom centru grada tik uz Medinu je Trijumfalna kapija, a moderni tržni centri su na svakom ćošku.
Naravno, nezaobilazna je i poseta Kartagini, koju su Rimljani, u želji da zatru svaki trag Feničana, posle tri Punska rata, totalno uništili, zapalili i posuli solju. Ostali su sačuvani neki keramički predmeti, luka (građena tako da se sa pučine ne vide brodovi) i čuvene priče o Hanibalu, čiji se metod ratovanja i danas izučava na fakultetima širom sveta.
Jedan od najlepših gradića je Sidi bu Said, takozvani tunižanski Monmartr, u kojem su se, između ostalih, okupljali Tuluz Lotrek, Pikaso i Rembo. Izgrađen u andaluzijskom stilu, prepoznatljiv je po belim kućama sa plavim vratima i prozorima, prelepim plažama i šarmantnim kafeom iz 19. veka gde se na minderluku može popiti arapska kafa ili čaj od mente. Prvi stanovnik bio je sveti čovek Said, mohan iz 12. veka, koji je brdo sa lepim pogledom izabrao za svoje molitve. Posle njegove smrti izgrađen je mauzolej, a okolinu su ubrzo naselili. Danas je Sidi bu Said jedno od prestižnih mesta u Tunisu, gde se nekretnite ne mogu kupiti, već samo naslediti.
Osim turizma, Tunis je poznat po uzgoju urmi i maslina. Maslinovo ulje je vrhunskog kvaliteta, čemu znatno doprinosi ručna berba plodova. Najbolji maslinjaci su u okolini Sfaksa, gde su nastanjeni najbogatiji Tunižani i gde došljaci nisu poželjni. Prosto je nemoguće započeti neki biznis, jer će vas bojkotovati sve dok sami ne napustite mesto.
Ako je ijedna zemlja slikana čajem, onda je to Tunis.
Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.