S prvim toplim danima žene doživljavaju pravu moru. Većina bi da skloni višak garderobe, ali se suočava sa nimalo privlačnim prizorom, oličenim u vidu celulita.
Kožu u vidu pomorandžine kore doživljavaju kao težak estetski problem, iako ona nije samo stvar estetike.
Šta, zapravo, celulit predstavlja, objašljava specijalista dermatovenerologije, primarijus dr Aleksandar Adamović, direktor Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu:
- Celulit je loša privilegija žena, jer su muškarci ove nemile pojave pošteđeni. Nije sporno da se doživljava kao neželjena estetska pojava, ali je on istovremeno i ozbiljan zdravstveni problem, koji se javlja zbog mnogobrojnih razloga. Poslednjih godina stručnjaci su uočili da postoji veza između pojave celulita i krive kičme, celulita i ravnih stopala, strija, proširenih vena, slabih krvnih sudova… Međutim, najvažnije je saznanje da je celulit kao bolest, slika opšte slabosti vezivno-potpornog aparata.
Podjednako se javlja i kod mršavih i kod gojaznih žena. Javlja se i kod fizički neaktivnih, ali i onih koji se bave sportom. Celulit je izraženiji kod starijih, ali se javlja i kod mlađih osoba. Naročito tamo gde postoji nasledna predispozicija.
Prvenstveno se javlja zbog smanjene mogućnosti razlaganja masti. Mast, kao uzrok stvaranja celulita razlaže se 10-20 puta lakše na trbuhu nego na sedalnoj regiji, ali se teže razlaže kod starijih osoba, čak i kad vežbaju.
Pošto ne može da se razgradi, mast se, onda, taloži na karakterističnim mestima. Najčešće, na butinama i sedalnoj regiji. Potporno vezivno tkivo koje obuhvata masne naslage, zbog slabosti i istanjenosti popušta pod pritiskom, pa koža na tim mestima postaje nalik pomorandžinoj kori. Da sve bude gore, dolazi do zastoja limfe i pojave edema, takođe uzrokovanih pritiskom masnih naslaga, koje se zaglavljuju u širokim okcima mreže potpornog vezivnog tkiva. Tako potporno vezivno tkivo postaje slabo i istanjeno, poput mrežaste čarape.
Kada je reč o celulitu, naš sagovornik upozorava da postoje mnogobrojne zablude. Zabluda je da se celulit leči gladovanjem ili vegetarijanskom hranom.
Da bi se izgradilo čvršće vezivno tkivo, treba unositi belančevine životinjskog porekla, odnosno različite vrste mesa. Netačno je i da se celulit leči intenzivnim vežbanjem u teretani. Ove vežbe mogu biti kontraproduktivne, jer snažne kontrakcije mišića mogu još jače da poguraju masne naslage, i zaglave ih u okcima mreže vezivnog tkiva. Ali se, zato, predlažu vežbe istezanja, odnosno pilates, plivanje i vožnja bicikla.
S druge strane, tačno je da pušenje usporava lečenje celulita, jer duvanski dim aktivira enzime koji razgrađuju vezivno tkivo. Usput stvara i pušačke bore. Na ubrzanu razgradnju vezivnog tkiva utiču i UV zraci sunčevog spektra, a posebno solarijum.
Pogrešno je uverenje da se celulit leči uzimanjem dva litra vode dnevno. Vodu pijemo u zavisnosti od potrebe organizma koja se manifestuje kroz žeđ.
Osim toga, kod celulita postoji skupljanje vode koja treba da se izbaci. Primena limfne drenaže, odnosno lagane masaže, takođe nije dobra. Najbolje je primeniti duboku masažu, koja podrazumeva odizanje i rolanje kožnog nabora.
Ovakva masaža stimuliše presoreceptore, posebne organe u koži, koji se otvaraju za brži protok krvi, čak i do deset puta. A brži protok krvi ubrzava i oticanje limfe.
Na pitanje, šta je onda terapija izbora, dr Adamović kaže:
- Terapija izbora treba da bude usmerena na sve faktore nastanka celulita. Treba da ubrzava razgradnju i sprečava gomilanje masti, ali i da spreči cepanje a pomogne izgradnji vezivne mreže. Slikovito rečeno, mrežastu čarapu u koju je upakovano masno tkivo, treba da pretvori u čarapu od likre. Takođe, mora se omogućiti ubrzan protok krvi i limfe kroz zahvaćenu regiju.
Nove tehnologije lečenja celulita mašinama, prihvaćenim od stroge FDA (Američke agencije za hranu i lekove) su endermološke LPG mašine, radiotalasi i infracrvena svetlost, biološki laser, odnosno krioterapija i ultrazvuk, kao i radijalni udarni talasi.
Celulit ne može da se izleči za dve nedelje. U zavisnosti od stadijuma, leči se najmanje mesec dana, pa čak i pola godine. Ali, bez obzira na dužinu lečenja, ne može se izlečiti zauvek. Pogotovo ne kod osoba koje imaju porodično-genetsku slabost vezivnog tkiva. Na površini, koža može da izgubi izgled pomorandžine kore, ali u dubini slabost vezivnog tkiva i dalje ostaje.
Izvor:Večernje novosti
