Religija je oduvek bila tema velikih književnika. Te se hrišćanski pogled na svet razmatra u mnogim književnim umetničkim delima, što direktno ukazuje na blisku vezanost crkvene i umetnosti pisane reči uopšte.
Izdavačka ustanova Šumadijske eparhije, Kalenić, objavila je knjigu dr Nikole Marojevića, nikšićkog đakona, pod naslovom „Antropologija F. M. Dostojevskog“. Na ovaj način, Kalenić je još jednom pokazao da se u okviru svog izdavaštva bavi i književnošću u kontekstu hrišćanskog pogleda na svet. U svojoj studiji, dr Marojević, na primeru dela „Zločin i kazna“, „Braća Karamazovi“, „Dvojnik“, „Krotka“, pokušava da otrije „tajnu čoveka u svetlosti Hristovog lica“. Likovi poput Raskoljnikova, Sonje Marmeladove, Aljoše i Ivana, Krotke poslužili su ovom autoru da, istražujući odnos čoveka i Boga, i neophodnost pronalaženja Božanske iskre u svakom pojedincu, oblikuje svoje delo. Ono što ovu monografiju čini izuzetno vrednom je to što se Marojević očevidno služio bogatom literaturom, ali i to što pristupa temi ljudske krivice kao fenomenu koji se svodi na mehanizam „I ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udovi; a ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi“ (Prva Korinćanima 12, 26).
Amare, ergo sum – volim, dakle postojim – je krajnji zaključak koji dr Marojević izvodi. Dakle, pravoslavna filozofija ljubavi je ono što je esencija i ovog dela, čemu nas, u krajnjoj instanci, i vera i književnost uče.
Svakome ko želi da pročita nešto novo o velikanu pisane reči, Dostojevskom, uz sagledavanje hrišćanske slike ljudskog postojanja, toplo preporučujemo ovo izdanje.
Image by jacqueline macou from Pixabay
Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.