Kragujevac online - Sve o gradu na jednom mestu

Svako svetlo koje je neko upalio za sebe,
svetli kasnije i drugima.
Šopenhauer

(Severna kapija grada Lešinarovca, godina 2011. Iza kapije kružni tok, ulica i nešto što liči na trotoar – sve troje ukomponovano tako da izazovu blagu vrtoglavicu onome koji se pred njima nađe.)

Putniče, ukoliko te put navodi na trotoare ovoga grada, ne daj da te iznenade bandere, kokošinjci i kiosci, što, kao pečurke, iznikoše nasred staze namenjene koracima tvojim– čitao je I. H. sa jedne table okačene o Severnu kapiju grada Lešinarovca jednog kišnog sumornog praskozorja. U potpisu poruke pisalo je – Pešaci, Peripatetičari, Hodočasnici i oni što za Punto ne imaše.

Međutim, poruka koju je I. H. čitao tog sivog sumornog jutra nije bila pošalica, kako je on isprva pomislio, već upozorenje, zbilja, surova bolna zbilja, koja će njegov blaženi izraz lica zameniti izrazom čoveka koji izlazi iz biroa Nacionalne službe za zapošljavanje.
Ulica u koju je I. H. zakoračio, pošto je prošao kroz kapiju Grada, nosila je ime jedne planine koja je u tom trenutku bila oko sto pedeset kilometara iza njega. Ali, njegova prva asocijacija, kad pročita to ime, nije bila poznata planina i velelepni toranj na njoj, već značenje ove, po poreklu arapske, reči. Ulazim u grad ulicom čije ime znači prepreka! Bože, nije li to rđav znak - pitao se I. H. tog sivog sumornog jutra.
Odgovor mu beše dat istoga trenutka. Trotoar kojim je koračao najednom se pred njim sužavao u tesnac, a na sredini tog tesnaca beše velika čelična bandera. Razlog tako neočekivanom sužavanju bila je bašta, oveći daščani kokošinjac i štala. Sve troje behu duboko zagazili u trotoar. I. H. se začudi pred ovim prizorom, pitajući se kako je moguće da niko nije sankcionisao ovako očigledan ofsajd!? I. H. vide da nema kud. Jedini put beše preko kolovoza, a jutro beše kišno, a ulice behu bez kišne kanalizacije. Stupivši na kolovoz I. H. oseti kako mu hladna voda prodre u obuću i kako mu se sitan šljunak zavuče pod stopalo. Potom usledi već pomenuta promena u izrazu njegovog lica, povratak na trotoar, a zatim i zagonetno micanje usana. Najverovatnije da to beše molitva, da se toplotna razmena između njegovih zagrejanih tabana i ledene vode izvrši što brže. Želja mu beše uslišena.
Ali, taman kad se od laganoga hoda zagreja voda u njegovoj obući, pred njim iskrsnu kiosk na kome je pisalo SERVIS BELE TEHNIKE. Nekoliko minuta I. H. se osvrtao za trotoarom koji se iznenada negde izgubio. Kud se dede trotoar – pitao se I. H. Slično kao i prethodnog puta morao je da skrene sa puta, a I. H. ne voli da skreće sa puta. Ovaj put vanputica ga dočeka većizgacanim tamnožutim blatom.
Duboko potresen izgledom svojih rimljanki, ako se uopšte moglo reći da su one i posedovale ikakav izgled, I. H. je došao do odlične ideje i svoju maršrutu iznenadno zavio ulevo.

(Skupština grada Lešinarovca, prvi sprat, 6:30, kancelarija br. 007)

...da, da, razumem, mislio si na ulicu poput holivudske Fame ulice, Walk of Fame ulice (Ulica slavnih). Pa to je sjajno. Odlična ideja, momče. Odlična. Kako meni to ne pade na pamet, pa to je potpuno u skladu sa mentalitetom tih ljudi – hvalio je Gradonačelnik plan koji mu je I. H. predložio tog sivog sumornog jutra. Bog te blagoslovio, momče, Bog blagoslovio dan kada si mi u kancelariju kročio, doduše, jesi mi gadno iskaljao tepih, ali, to je u ovom značajnom trenutku najmanje važno – pozdravljao je Gradonacelnik I. H-a, dok se Ovaj lagano spremao da pođe.

(Godina 2020. Severna kapija grada koji je promenio ime. Noć. Za kapijom kružni tok, na njegovoj sredini spomenik ptice po kojoj grad sada nosi ime. Za kružnim tokom bulevar, bulevar Preslavnih građana)

Putniče, ukoliko te put navodi na trotoare ovoga grada, želimo da obratiš pažnju na svetleće zvezde utisnute u asfalt trotoara. Na njima ćeš pročitati imena svih dobrih ljudi, zbog kojih su trotoari ovoga grada, danas, tako prostrani i lepi, a tvoj korak nesputan i lepršav – čitao je sa bilborda I. H. po svom drugom dolasku u grad koji je znao po jednom drugom imenu.
I zaista, sve je bilo drugačije. I ovaj put padala je kiša, ali ulicom ne proticahu mutni slapovi vode. Trotoar odista beše prostran, sve one barikade koje je zaobilazio behu uklonjene i sam naziv ulice, iako nepromenjen, ovoga puta mu zazvuča drugačije. Pre nego što mu pažnju skrenuše svetleće zvezde ugrađene u trotoar, on se seti one planine i onog tornja na planini i oseti kako ga, od glave do pete, prože neka prijatna toplina.
Penjući se polako ka vrhu ulice, na kojem primeti diskretno osvetljen hram, I. H. je strpljivo iščitavao redove ispisane na svetlećim zvezdama, ponosnicama grada. Trudio se da zapamti svako ime po kojem zvezde behu nazvane.
Prva zvezda beše posvećena Gordić Budaku, inače vlasniku one bašte, kokošinjca i štale zbog kojih je I. H. pri svom prvom dolasku okvasio noge. Napisanije je glasilo ovako: Gordić Budak, zarad lepote svoje ulice, za delić bašte, kokošinjca i štale, od svog Grada uzeo samo X-Y-Z evra po metru kvadratnom, neka mu je večno hvala!
Sledeća zvezda beše u čast Rodoljuba Ubavkića. Rodoljub Ubavkić, pristao da za X-Y-Y evra po metru kvadratnom da deo svoje avlije. Na ovoj zvezdi behu ugravirane i reči koje je Rodoljub izgovorio prilikom postavljanja spomena: Ustupak koji ovom prilikom činim, činim zarad budućih generacija, zarad naše dece, da našu decu dočekaju lepe, osvetljene i bezbedne ulice. Nakon Gordića i Ubavkića, ređale su se zvezde u čast Dobrila, Srboljuba, Slavoljuba, Gradoljuba, Kosmopolitena, Krasoja, Nezajažljivka, Mirka i, na kraju, Stojka. Svaka ova zvezda opominjaše na ove velike ljude, velike dobrotvore i ktitore, koji su za samo X-Y-Z evra po kvadratnom metru ustupili deo svog poseda, i sve to, prvenstveno, zbog dece, zbog generacija koje će doći, da deci ulice budu lepe, osvetljene i sigurne.
Našavši se pred nadvožnjakom s čije leve strane ga pozdravi Žitoprodukt, I. H. razazna ime koje je bilo ispisano na zapadnom zidu ove građevine, zidu koji sad beše poprilično izgrizen zubom vremena, te i to ime, zajedno sa svim ovim imenima, koja mu i dalje odzvanjahu u glavi, tiho, sasvim tiho, pomenu.
Pre nego što se izgubi u mrklom mraku Velikog parka, I. H. se strese na zvuk narodnjačkog trilera koji je dopirao iz Studentskog kulturnog centra, pitavši se – Otkud narodnjaci u Studenskom kulturnom centru!?

NASTAVIĆE SE

(Likovi i događaji u ovom tekstu su izmišljeni, svaka sličnost ili (ne daj Bože) jednakost sa realnošću je slučajna)