Danima, čitav mesec možda, prolazim pored jednog bilborda, skoro puštenog u promet, na kojem nikako da osvane plakat. Još nije okusio slast reklame. „Još je nevin“, pomišljam kad na uzvišici ugledam njegovo golo telo. „Ako, mrzni se tu kad nisi učio školu“, dobacim mu ja tako ponekad u prolazu.
Dobro je odrađen, nema šta, na vidnom je mestu, prometnom, osvetljen je noću kao izlozi svetskih bordela. Vlasnik bi, verovatno, dodao još i da je skladan kao antički kip, zdrav kao srpski seljak, pečatiran k'o prase. Međutim, niko ga ne pita, niko se ne interesuje. Tog gazdu, što dođe makro u ovoj mojoj priči (šta ću kad me bilbord asocira na kurtizanu; doduše, malo je falilo da ovaj (gazda) bude kino-operater: asocijacija na bioskopsko platno zauzela je visoko drugo mesto), elem, tog gazdu zamišljam kako trlja znojave dlanove o nogavice pantalona i kako nervozno dovikuje ovom svom pulenu (pulenki), bildebordu: ,,Hajde, vrcni malo, privuci pažnju, uvuci stomak, izbaci grudi, nemoj ja da te učim!“ „Džabe si posekao šljivu, komšija, nema 'leba bez motike, lepo sam ti ja govorio, tol'ki narod nema pos'o, a ti hoćeš da zarađuješ dok si na nužniku! Na nužniku je čovek uvek na gubitku!“ dobacuje mu prvi komšija. Ovaj ćuti i guta. Gutao bi sedative, al' nema recept. Pomišlja na šljivovicu, al' još mu pred očima krvavo korenje posečenih stabala šljive.
E, ovakva priča, dragi moji čitatelji, meni prolazi kroz glavu kad prođem pored tog nesretnog bilborda. I, evo, javno priznajem, na moju dušu, baš mi je drago što nema reklamu. Da se razumemo, nije u pitanju zavist, inat, ili neki drugi srpski brend, o nečemu drugom se tu radi. Raspitao sam se malo, koliko košta taj bordel za vizuelni seks i koliki mu je (da mogu ovde da stavim tačku, ne bi bilo problema, znate ono:: „svaka čast, čovek je Tito za sve nas“, ali ne mogu, nije to u pitanju) dakle, raspitao sam se koliki mu je profit. I, znate šta? Zarađuje više od mene (diplomirani prosek), zarađuje više od većine nas! Aj' da zna da se vrti oko šipke, uvija kukovima, da zna Kamasutru k'o pesmicu, pa da čovek kaže - svaka čast, svaka čast, još i da mu zađene koju kintu kad prođe, ali ovako nije u redu. „Visi tu k'o... džigerica...“ C, nikako nije u redu!
Još kad zađem u ulice za imućniju klijentelu, gde svetle bilbordi kao benzinske pumpe, pa kad vidim da ih, mučene, s jedne strane „zajašio“ Šešelj, a sa druge Čeda, momentalno moram da skrajnem pogled u neku rupu u asfaltu. „Čekaj bre, gazda, majku mu, pa za koga si: s preda radikal, s traga liberal!?“ „To se najviše isplati“, odgovara mi ovaj moj imaginarni sagovornik. Jest' vala, perverzija uvek bila skupa.
Pa, bre, ne znam, dragi moji čitatelji, možda sam i ja u krivu. Bijem put do Biroa svaki dan, samo da bi me „overili“. Da l' da dam da mi na čelo zveknu neki letak sa slikom ovih što se smeškaju sa reklama, pa da šetam kroz grad, popnem se lepo na neku žardinjeru, ogradu ili postament, da ne budem više u krivaku, pardon: u krivu, da budem lepo pravi-pravcati bilde – bord!?
Marko Glišić
Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.