Kragujevac online - Sve o gradu na jednom mestu

Sezona praznovanja u Srba opet se pokazala kao vrlo uspešan udruženi zločinački poduhvat. Zločin za novčanike, zločin za organe za varenje, zločin za zdravu logiku, ako uopšte ovde neko zna „što to biješe logika i bar na tren biti nezaluđen“. Spojili smo nespojivo. To je naš nacionalni brend. Spajanje totalnih suprotnosti. Isus Nazarećanin sa krstom i brojanicom i obespravljeni radnik sa transparentima i motkama iz Čikaga. Venčali smo i primorali na  perverzne polne odnose Vaskrs i Prvi maj.  Pobrali smo sav zeleniš, sva zelja i spanaće, poklali sve jaganjce (čitaj naterali ih da utihnu!) i osakatili sve prasce. I kada se podvuče crta, dolazi se do zaključka da smo svi mi pomalo Hanibal Lektor. Samo oni iole normalni mogu da se teše da imaju i neku osobinu legendarnog ser Hopkinsa.

Čujem, čitam, a i osećam na svojoj koži da smo ove 2011. zaista preterali! Ne znamo mi za meru! U Srbiji je sve u znaku akcije i reakcije. Hvala Njutnu i njegovom Trećem zakonu. Vaskršnje i Prvomajske akcije u super, mega, giga, mini, ekspres marketima naterale su nas da se u redovima tučemo za kilo ćevapa, dva kila pljeskavica, 700 grama od buta, četvrt kila od vrata... Jer od malih nogu izdresirani smo da Prvog maja treba otići u šumu, zapaliti vatru, prineti žrtvu svim radnicima planete, usmrdeti se na mladi luk, ispeći jezik na uranački kačamak. Ciklus epskih hajdučkih pesama još nije zaključen. Dopisujemo ga svakog Prvog maja. I dok RADNICI svetskih prestonica zdušno demonstriraju višesatnim šetnjama, mi NERADNICI i po kiši i bljuzgavici roštiljamo višesatnim zagađivanjem životne sredine. Da je sve postalo gurmanska prvomajsko-vaskršnja burleska dokazuje i dijalog iz Maxi diskonta u mom naselju. Starija gospođa histerično pita mesara: „Dragane, imaš li ćevape?“. A Dragan glasno odgovara: „Jaoj, nema više ni gram mesa. Jedino mene da sameljete!“ Pravi kanibalizam! Entoni Hopkins bi mogao da zaigra i u nekom našem filmu.

I dok Srbija vida rane od udruženog zločinačkog poduhvata koji smo sprovodili u kontinuitetu od 22.aprila do 4.maja, Kragujevac se umiriti ne može. Ludilo u negdašnjoj srpskoj prestonici tek počinje. Tri dana vašara! Ima lake svirke, ima šećerne vune, luša, hladnog piva, ima crevca, kobaja, ćevapa. Ima žene, ima sve! I to sve za džab džabe. I ko je lud da pored ovakvih besplatnih poslastica za Dan grada ode recimo u pozorište, na Joakim Fest, i dopusti da ga bukvalno opljačkaju. Cena karte od 800 dinara po predstavi nateraće mnoge da poveruju da Haris na glavi, ispod marame, nema ništa specifično i da je Severinin deda bio u četnicima. Da li je deda Vučković za Drugog svetskog rata puštao bradu i smrdeo na rakiju ne znamo, ali svi znamo da je Seve dve noći provela u Titovom apartmanu hotela Šumarice. Nije Seve kriva što se naša gradska vlast na dan Svetog Georgija ponaša kao najveseliji i najbogatiji gastarbajter na seoskoj svadbi, naravno pod šatrom.

Narod je uvek u pravu. Rečenica koja vređa svakog čoveka koji je iz logike dogurao makar do trojke. Narod koji punih 15 minuta iskolačenim očima gleda u nebesa (čitaj vatromet!), kao da nikada nije bio na času likovnog i prvi put vidi zanimljivu kombinaciju boja. Tešim se da je bar nekolicina prisutnih na travnjaku ispred gradske skupštine gledala u nebo zbog Svetog Georgija i NeSvetog Miloša Velikog. Aždaha je sa nebesa i ovog šestog maja ipak poručila: DA NAM ŽIVI ŽIVI (G)RAD!