„Pola stanovnika Srbije želi da napusti zemlju, a druga polovina ima pare za drogu.“ - reče mi drugarica pre neki dan. To je koincidiralo sa mojom željom da se na neki način obesvestim nečim nekako. U to neko vreme se oglasila i gospođa Macura sa saopštenjem o velikom broju hitnih slučajeva povezanih sa upotrebom jedne biljne mešavine nepoznatog hemijskog sastava. Reč je o biljnom tamjanu kako mu se, rekla bih, tepa to jest o sintetičkoj drogi koja nije ilegalna jer do sada nije ni postojala.
Njena priča počinje sa hemičarem. Džon V. Hafman je istraživajući strukturu aktivne supstance marihuane i menjajući je došao do nove koju je nazvao po sebi JWH-018. Ona se vezuje za kanabinoidne receptore i pet puta jače od prirodne supstance. To za posledicu ima jače i duže ali i drugačije dejstvo.
Postalo je moguće dizajnirati drogu dejstva analognom originalnoj ali koju nije moguće otkriti standarnim testovima i legalnu. Upotreba se proširila zbog izuzetne dostupnosti proizvoda, naročito medju mladima. U SAD se prodavala po benzinskim pumpama a kod nas u prodavnicama specijalizovanim za opremu za pušenje. Po izveštajima američkih medicinskih radnika dolazilo je do poremećaja kardiovaskularnog i nervnog sistema koji su počevši od blažih i akutnih u rasponu do smrtnog ishoda. Povraćanje, uznemirenost, psihotični poremećaji, srčani napadi, spisak je dug.
Zbog načina proizvodnje gde se aktivna supstanca prska po bilju dolazi do neravnomerne raspodele koncentracije supstance pa se može desiti da slučajno dodje do predoziranja i kod iskusnih korisnika. Nije testirana na ljudima a kako je zabranjena zbog negativnih dejstava na zdravlje počele su da izviru varijante sa izmenjenim strukturama i nepoznatim aktivnim supstancama pa je upotreba tih proizvoda postala još neizvesnija.
Kao što rekoh na početku, jedan izlet u neistražene teritorije pomućene svesti mi je bio potreban i kontaktirala sam svog drugara duvača pošto sam načula da je proizvod koji sam rekreativno koristila zabranjen. Ispostavilo se da je izazivao i jaku zavisnost. Samozvani Romčići koji operišu po stvarima nedužnih šetača Knez Mihajlovom nisu mogli da započnu radni dan bez nje. „Tresu mi se ruke, ne mogu torbu da odradim.“ – šalio se on na njihov račun. Nažalost uopšte nije smešno. Sama sam, kao ličnost sklona zavisničkom ponašanju, osetila snažan zagrljaj mog otrova. Apstinencijalna kriza je bila praćena dijarejom što i nije bilo toliko strašno no psihički deo je bio naročito bolan. Jedini cilj je bio nabaviti još po svaku cenu. Zaista ne preterujem u opisu, doduše ja sam ekstrem. No, Romčići su sabijali i do pet paketa dnevno i priznajem im pobedu.
Druga stvar je što je kod mene korišćenje supstance izazivalo osećaj zadovoljstva ali to bi bilo samo nakon duge pauze. Ubrzo je, redovnom upotrebom, zamenjen nekom indiferentnošću ka svemu i svakome i okolina je reagovala. Pošto mi je jedno pet meni bitnih ljudi reklo da delujem kao zombi preispitala sam kuda plovi moj brod i preuzela kormilo. Drugar duvač nema tih problema. Ostatak ljudi upućenih u korišćenje raznih supstanci u svrhe rekreativnog otkačinjanja većinom ima vrlo loše mišljenje o kvalitetu sintetičke marihuane. Meni se dopala više od prirodne ali meni je i izlazak kroz prozor tada delovao kao dobra ideja. Živim na trećem spratu u zgradi sa visokim prizemljem, čisto da ne bude zabune. Dakle, tolerancija se brzo razvija ali je dejstvo jače nego kod većeg dela meni dostupne marihuane. To je bio značajan faktor da ne odustajem od upotrebe duže nego što bih inače.
Prisustvovala sam situacijama kada su ljudi nakon pušenja imali neke telesne simptome predoziranja – povraćanje i tahikardiju a drugar duvač je pušeći jednu posebno jaku seriju imao interesantan razgovor sa par odvojenih entiteta svoje ličnosti od kojih su neki hteli da idu da se tuširaju a nekima je bio smor da se dižu iz kreveta, ali nijedna od te tri osobe nakon toga nije stavila takozvani osveživač vazduha na listu stvari koje nikako nikada ne konzumiraju.
Epilog priče ne treba da bude klasifikacija i ove varijante anesteziranja u listu krivičnih dela nego rad kao što je i naš premijer rekao. Možda vanzemaljci znaju za neku zdraviju varijantu gutanja ovdašnje stvarnosti pošto je premijer spreman i na saradnju sa njima ako se pojave ali do tada je možda bolje da probamo da prihvatimo tu stvarnost, pogledamo je hrabro u oči i zabijemo joj očnjake u vratnu žilu i pronadjemo neki razlog u toj kucavici da idemo dalje, širom otvorenih očiju, bez samozaborava. Ako ni zbog čega drugog, onda iz inata. Inat je naš brend. Kažu da je prvih sto godina najteže.
02. 03. 2015. / Aleksandar Vučić
"I zato, besposlenim teoretičarima zavere, još jednom da ponovim. Ova zemlja pod ovom vladom nastaviće da razgovara i sa Rusima, Amerikancima, Kinezima, Arapima, Nemcima, Bugarima... pa, ako treba i sa vanzemaljcima - o samo jednoj stvari. O radu."
Premijer Srbije u autorskom tekstu "Moj odgovor Njima". (Blic, 2. 3. 2015. godine)
