Trenutno se nalazite na strani: Slobodno vreme Kolumna Sporo paljenje Teze za vezu
 
 

Teze za vezu

Ove teze su neka vrsta vodiča kroz nešto što bi se zvalo medjuljudski odnos vrste prisni podvrste intimno-partnerski sa izgledima braka (ili mraka). Namenjene su pre svega osobama koje zbog nedostatka svesti o sebi, bilo zbog problema u razvitku svoje ljubavne persone ili zlog položaja zvezda, ostale uskraćene za umeće srećnijih relacija ove vrste.

Slušati intuiciju nije stvar izbora.

Postaviti granice i čvrsto ih se držati.

Negovati zdravu, otvorenu, iskrenu komunikaciju.

Posmatrati reagovanja svog partnera na neke situacije.

Malo „popričati sa sobom“ ponekad.

Obraćati pažnju na male stvari.

Prihvatiti kako jeste i kako ne može da bude.

Raditi na sebi radi kvalitetnijih odnosa.

Imati hrabrost da izabereš sebe i odeš.

Biti beskompromisan kod voljenja sebe.

Kaže prvo, veruj intuiciji. Daj glas svojoj intuiciji, i nemoj da se posle kaješ kad je ne poslušaš. Uvek se javi onaj glasić u presudnom trenutku i treba ga oslušnuti. Ima to nešto...

Pridržavati se granica je odlična stvar, stvar principa. Principi su odlična stvar. Jednom ih smisliš i posle nemaš šta da razmišljaš, sve ide automatski. Kada znam granice u odnosu na druge ljude lakše kažem ne. To „ne“ je možda ključno kod problematičnog odnosa. Postoji hrpa razloga za njega i korist koja se jednom samouverenom negacijom dobija ali najveća je pobeda sopstvene volje i ličnosti. To bi bio drugi korak u potvrdjivanju sebe a čini mi se da tako i deca, moraju da nauče da kažu to „ne“.

Znati izraziti se nije lako. Još kada se tu upletu emocije nastane opšti nered. Isto tako, nije lako ni slušati. Preduslov je da osobe žele da reše problem (ako ga ima), da obe nastoje da se razumeju. Dodala bih da nije sramota pitati. I za priču i za svađu je potrebno dvoje. Inače, vikanje, nazivanje imenima, epitetima, živinom i stokom, prekid razgovora uz ignorisanje ili napuštanje sobe, nisu validni načini komunikacije.

Analizom reagovanja partnera na neke situacije koje mu zadaju negativne emocije (stres, nepoštovanje, frustracija, poraz, razočarenje) možete znati šta da očekujete, nažalost otprilike.

U opštoj idili, onda se okrenete sebi i zapitate: „Jesam li toliko srećan/na koliko sam preljep/a?“. Da li ova veza mene hrani i u njoj rastem ili se ježim od pomisli da treba da se sretnemo opet? Ako niste srećni, možda samo prolazite kroz tešku fazu ali ako se ne osećate ispunjeno dobro bi bilo da se preispitate.

Onda su tu male stvari. Ne treba mešati komarca i magarca ali treba zveknuti štetočinu. Štetočine su takve po prirodi i tu nema pomoći, male stvari neće nestati iako su male. Ako postoji nada da se poprave valja probati no, i tu dolazimo do sledeće stavke...

Prihvatiti stvari kakve jesu. Prihvatiti kakve nikada neće moći biti. Iskreno, imam mali problem sa tim da se mirim sa stvarnošću i nekad želim da pomeram planine da bi mi bila po meri ali ne možeš da se udaš za gejmera od četrdeset kome je najveći gušt da ... ukratko, treba biti realan. Ljudi nekada i kriju sebe kako bi ostvarili neki cilj ali niko ne može da se krije večno.

E sad, ovo je valjda najbitnija stavka. Ako ste bili povređeni, patili, na dnu, možda kontemplirajući samoubistvo ili po receptu onom tablete vinjačići, ne treba da napominjem koliko je teško zaceliti. Nekad ta rana nije ni izazvana tim odnosom, nego nekim ko zna kad, nekad ima dosta gnoja da izadje, nekad se inficira, ima varijanti. Moje srce je s vama. Dugujete i sebi i ljudima koje volite ili planirate da volite da ih volite celi, bez repova iz prošlosti, kao zrele ličnosti koje mogu da pruže ljubav i da je neguju i poštuju.

Ako ste bili kinjeni i povređeni dugujete sebi jedan nežan zagrljaj i oproštaj – za sve propuštene crvene lampice, za sve pogrešne izbore, prećutane reči, izgovorene otrove i svo to trpljenje. Trpljenje radi te ljubavi koja bi trebalo da izbavlja, oslobađa, dopunjava ono što nismo, bude tu kad nije niko, za tu ljubav koja konzumira celo biće no da li je ta ljubav zaista ljubav.

Pravu ljubav može da pruži samo onaj ko je ima prema sebi i tu je kao kad brod tone – prvo spasi sebe a onda se osvrni. Ko zna ko će se pojaviti.