Dragi prijatelji, nadam se da Vas neću previše šokirati ovim tekstom. Već neko vreme razmišljam o ulozi žene, otkako sam slušala predavanje o knjizi „Ispovesti švedskog seksiste“ a u stvari sam nameravala da pišem o matrijarhatu još za 8. mart. Neću obradjivati preterano ni jedno ni drugo.
Jedna zanimljiva knjiga me je takodje potakla na razmišljanje o ženi a to su Aretinovi (1492.-1556.) „Dijalozi“. On tu iznosi tri uloge žene u društvu – supruge/majke, kurtizane i opatice. Naše društvo je malo odmaklo ali uloge se nisu puno promenile. Pre malo više od jednog veka žena je postala i politički subjekat, potom radno sposobna zahvaljujući ratovima a afirmisala se i na modnom polju ušavši u pantalone. Slušajući predavanje uvidela sam da postoji težnja u Švedskoj, kao i kod nas, da žena preuzme mušku ulogu što je nešto što se ne slaže sa mojim uverenjima ali sam u stanju da poštujem. Kad kažem muška uloga mislim na muške osobine.
Ubeđenja sam da smo svi pre svega ljudi ali postoje biološke, seksualne i ostale razlike koje nas ipak čine različitim. Činjenica je da te različitosti postoje i na nivou individue i da je ružno generalizovati ali mislim da bismo se lagali kad bi rekli da hormoni nemaju uticaj na rasuđivanje a zna se da nemamo iste preovlađujuće hormone, makar kod fizički zdravih osoba. Protivnici savremene medicine mogu da kažu da su to sve gluposti ali njihova gledišta isto neću obrađivati.
Po meni je žena biće stvoreno da brine, da stvara, da čuva, da neguje ljubav, nežnost, pažnju i svest prema drugima i da ona traži smisao i lepotu u svemu. Čula sam da postoji francuska izreka o tome kako smo svi žene ispod kože, no ne držite me za reč. Pomenula bih ono što se očekuje od muškarca i kako se muški „stereotip“ menja no ni to nije tema. Ono što sam želela da kažem ovim tekstom je da je vrhunska afirmacija žene preuzimanje kontrole nad sobom, svojim telom, postupcima i slobodom i da zbog toga ne bude osuđivana. Postoji jedna osoba koja me je na tu misao inspirisala, koju ćete moći da vidite ukoliko video ne bude uklonjen iz nekog razloga i ja u njoj vidim to preuzimanje kontrole. Može se reći da je to zloupotreba moći koju žena ima nad muškarcima no ja to ne vidim tako. Ja to vidim kao uživanje u sopstvenom biću. Stavljanje sebe na jedan plato koji se ne može dosegnuti jer prevazilaženjem objektivizacije svoga tela i korišćenjem njega kao samo jednog alata i proslave života koje to telo nosi nestaje svaki osećaj krivice i stida.
Ne postoji strah i sramota zato što ti jesi to telo ali i nisi. Ti si više od njega. Energija. A ova žena je živa vatra.
Moram da dodam, pošto sam pratilac profila osobe kojoj je tekst na neki način posvećen, da ona veliki publicitet koji ima koristi da širi poruke za pomoć ugroženim ljudima i životinjama i da Vas zamolim da ne budete površni u oceni karaktera i preki i požurite sa davanjem ocene.
P.S. Izgleda da sam ja bila brza sa ocenom karaktera date osobe te sam se iznenadila kad sam pre neki dan naišla na sledeći snimak. Mea culpa.Uglavnom, ima mnogo drugih primera za emancipaciju, ovladavanje sobom bez obaziranja na osuđivanje no i ovaj primer pokazuje koliko javna osuda čini da se ljudi odriču nečega što su bili da bi postali prihvatljivi. To je nešto što je po meni tužno. Nismo otišli dalje od Aretinovog doba a možda ni od iskona a možda nikada ni nećemo.
