Ana Bolejn ( Anna Boleyn ), mada neki izgovoraju njeno prezime i Bolen, je bila druga supruga Henrija VIII kralja Engleske. Ana je rođena oko 1500. godine u Norfolku. Njen otac je bio Tomas Bolejn ( Thomas Boleyn ) cenjeni diplomata koji je govorio nekoliko jezika. Sa trinaest godina Ana je postala dvorska dama nadvojvotkinje Margaret Austrijske. Margareta je tada vladala Holandijom i toliko je bila oduševljena devojčicom da ju je uzela za dvorsku damu iako se pretpostavlja da Ana tada nije imala dovoljno godina da bi joj se ukazala takva čast.
Dokaz da ju je Margareta volela je taj što joj je stalno obraćala sa «La Petite Boleyn». Nakon toga, otac ju je poslao na školovanje u Pariz gde će se naći na dvoru kraljice Klaudije i postati jedna od njenih dama. Nakon školovanja u Francuskoj, Ana se na zahtev oca vraća u Englesku.
Za Anu Bolejn se ne može reći da je bila lepa. Bila je premršava i tamne puti što svakako nije uobičajeno za damu koja je pripadala aristokratiji. Nakon njene smrti neki su govorili da je imala šest prstiju na jednoj ruci što je smatrano znakom đavola. Međutim takva verovanja leže u optužbi da je veštičarila zbog čega će i biti pogubljena. Ali o tome nešto kasnije. Uglavnom, dane koje je provela na francuskom dvoru, Ana je iskoristila kako bi istančala ukus kada je moda u pitanju. Haljine koje je nosila na dvoru bile su modni šik u to vreme. Svojom elegancijom Ana nije nikog ostavljala ravnodušnim. Neki su govorili i da je volela da se kocka, pije vino i tračari. Ali to ćemo sve prepisati dokolici toga vremena.
Ana se prvi put pojavila na dvoru Henrija VIII kada je priređen maskenbal. On je tada bio u braku sa kraljicom Katarinom. Anina sestra Meri ( Mary Boleyn ) je u to vreme bila Henrijeva ljubavnica. Pošto Katarina Aragonska nije mogla da rodi sina Henriju VIII kojeg je toliko želeo, on je zatražio od pape poništenje braka tvrdeći da je Katarina lagala kada je rekla da njen prvi brak nije bio konzumiran. Međutim papa ne dozvoljava poništenje braka. Ana je postala Henrijeva ljubavnica. Kao i sve ljubavnice, uživala je u tom položaju-on je plaćao, a ona je gomilala haljine, nakit, krzna...Postaje najuticajnija osoba na dvoru. Uslov za to je bio da se otarasi kardinala Tomasa ( Thomas Wolsey ) što i čini. Ohrabrivala je savez sa Francuskom. Uz pomoć francuskog ambasadora organizovala je međunarodnu konferenciju na kojoj je trebalo da Henri dobije podršku francuskog kralja po pitanju braka sa njom. Pre odlaska na konferenciju Henri VIII dodeljuje Ani titulu markize od Pembroka i ona postaje prva Engleskinja koja je dobila tu titulu od kralja, a ne putem nasledstva ili braka. Zahvaljujući uticaju koji je imala, njen otac postaje grof od Ormonda, a sestri obezbeđuje godišnju penziju od 100 funti pošto je ostala udovica. Na konferenciji Henri VIII dobija podršku i ženi se Anom prvo tajno, a potom 1533. godine i javno jer je Ana ostala u drugom stanju. Henri proglašava Tomasa Krenmera ( Thomas Cranmer ) nadbiskupom od Kenterberija i taj događaj obeležava raskid sa Rimokatoličkom crkvom. Brak Henrija VIII i Katarine je proglašen nevažećim, a ćerka Marija proglašena je vanbračnim detetom.
Ana će ostati upamćena i po broju sluga koje je imala na dvoru. Njene lične potrebe ispunjavalo je 250 ljudi, 60 časnih dama bile su njena lična pratnja, a da ne govorimo o savetnicima i ostalim ljudima koji su je okruživali. Najviše novca je trošila na haljine, šešire, nakit, opremu za jahanje, i najbolji nameštaj koji je naručivala iz celog sveta. 1553. godine Ana rađa devojčicu koja će kasnije postati kraljica Elizabeta I. Pošto se plašila da će njena pastorka Marija biti pretnja za presto Elizabeti, sređuje da se sve Marijine sluge otpuste i da Marija čuva svoju sestru. Pošto je Ana često obilazila Elizabet sretala je se i sa Marijom. Marija joj se obraćala sa « očeva kurvo », a Ana Mariji sa « prokleto kopile ».Međutim Ana je imala samo jedan zadatak-da rodi Henriju sina, i ona taj zadatak nije ispunila. To će biti njena smrtna kazna. Henri optužuje četiri muškarca da su bili u vezi sa kraljicom ( od kojih je jedan Anin brat ) . Anu takođe hapse i odvode u Londonsku kulu ( the Tower of London ). Nekoliko dana kasnije suđeno joj je za preljubu, incest, veštičarenje i da je radila protiv kralja. Narod je protestvovao, ali kralj nije reagovao. Već je tada počeo da se pojavljuje u javnosti sa svojom sledećom suprugom Džejn Simur ( Jane Seymour). Kada je jedan lord obavestio Anu da će biti pogubljena mačem, a ne sekirom, Ana je rekla da egzekutor neće imati problema jer ima tanak vrat i da će je narod znati kao bezglavu kraljicu. Pogubljenje je izvršeno samo jednim zamahom mača. Nekoliko sati pre pogubljenja oduzeta joj je titula kraljice, a njena ćerka je proglašena vanbračnim detetom. Međutim Elizabeta I postaće jedna od najznačajnijih kraljica Engleske.
Henrijeva pisma upućena Ani Bolejn možete pročitati na sajtu http://englishhistory.net/tudor/lovelett.html. Originalna pisma napisana su na francuskom jeziku. Nažalost, Anini odgovori su izgubljeni. Jedno od tih pisama je sledeće za koje smatram da bi izgubilo lepotu izražaja ukoliko bi se prevelo na srpski.
No more to you at this present mine own darling for lack of time but that I would you were in my arms or I in yours for I think it long since I kissed you. Written after the killing of an hart at a xj. of the clock minding with God's grace tomorrow mightily timely to kill another: by the hand of him which I trust shortly shall be yours.
Henry R.
Pripremila
Mirjana Vujević
Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.