Kragujevac online - Sve o gradu na jednom mestu

Problem mobinga sve više dobija na značaju, a primetno je i da su zaposleni sve hrabriji da prijave slučajeve mobinga. Iako precizni podaci o prisutnosti mobinga u firmama i preduzećima u Srbiji nisu dostupni, pretpostavlja se da je situacija slična evropskom proseku. Mi u nastavku govorimo o tome, šta je to mobing i kako ga prepoznati, i na koji način možemo da se zaštititimo od njega.

Šta je mobing i kako ga prepoznati?

Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu definiše mobing kao svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja te položaja zaposlenog.

Mobing je i svako ponašanje poslodavca koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu.
Iz ovakvog pojma mobinga možemo da razlikujemo horizontalni i vertikalni mobing. Horizontalni mobing predstavlja slučajeve kada se mobing aktivnosti događaju među radnicima koji su na istom hijerarhijskom položaju.

Vertikalni mobing su slučajevi kada pretpostavljeni sprovodi mobing aktivnosti prema jednom podređenom radniku ili kada grupa radnika sprovodi mobing aktivnosti prema jednom pretpostavljenom.

Mobing na poslu se pojavljuje u različitim olbicima, a najčešće on izgleda kao: ogovaranje, izvrgavanje ruglu fizičkih i psihičkih karakteristika žrtve, izolacija kolega, prikrivanje informacija koje su do značaja za uspeh radnog mesta, veštački se stvara stresna situacija, a mober predstavlja zaposlenog kao nekompetentnu osobu, zatrpavanje besmislenim dodatnim radnim zadacima zbog kojih žrtva ne može da kvalitetno obavi posao, preterana i kontinuirana kritika.

Ključno kod mobinga jeste da sve radnje koje smo naveli, moraju da se ponavljaju sistemski u dužem vremenskom periodu, kontinuirano ili sa kraćim prekidima.

Jedini izuzetak je seksualno uznemiravanje, kod koga se kao uslov ne traži kontinuitet u protivpravnom ponašanju.

Svi ovi vidovi mobinga mogu vrlo loše uticati na žrtvu mobinga i kako na emotivnom i psihičkom planu, tako u krajnjem slučaju mogu dovesti do raznih zdravstvenih poremećaja.

Što se tiče učestalosti mobinga kod nas Republika Srbija se kreće u okvirima evropskog proseka. Prema istraživanjima u EU, 13-15% radnika je bilo izloženo mobingu (6% bilo je fizički maltretirano na poslu, 2% bilo je žrtva seksualnog zlostavljanja, a 7% meta zastrašivanja).

Kako se zaštiti od mobinga?

Kada u ponašanju nadređenih, zaspolsenih ili kolega prepoznamo obrasce mobinga, sledeći korak je zaštita. Za mnoge ovo nije lak korak. Statistika pokazuje da je u zemljama EU čak 84% zaposlenih je doživelo neku vrstu mobinga, a samo 12% njih bi mobing prijavilo. Trebalo bi da znate da su danas su mehanizmi za zaštitu od mobinga svuda, pa i u Srbiji, znatno efikasniji.

U svakom slučaju, ukoliko mobing vrši drugi zaposleni, onda je potrebno obratiti se poslodavcu, u praksi ovo znači da ćete se obratiti HR službi. Sa druge strane, ukoliko poslodavac vrši mobing onda je za pomoć potrebno obratiti se nadležnom sudu, podnoseći tužbu. Kako detaljno izgleda proces u ovom slučaju, možete pročitate na blogu koji je na ovu temu pisala advokatica Sonja Pekić, tekst možete pronaći na stranici advokat Novi Sad.

Tužbom možete postići da se zlostavljaču zabrani dalja ponašanja koja predstavljaju mobing, kao i da mu naredi da otkloni posledice zlostavljanja i da vam nadoknadi svu materijalnu i nematerijalnu štetu koju ste pretrpeli. Mobing (ni)je lako dokazati Jedan od najčešćih razloga zašto se žrtve kolebaju sa prijavom mobinga je strah od dokazivanja. Često se se veruje da je mobing teško dokazati, dok u praksi i nije baš tako. U to nas uverava i sve veći broj sudskih presuda gde je utvrđeno postojanje zlostavljanja na radu.

U samom postupku dokazivanja najčešće se koriste dokazna sredstva koja se karaktereistična za parnični postupak: saslušanje svedoka, saslušanje stranaka, uviđaj, dokazivanje ispravama, veštačenje.

Nažalost, zbog straha od gubitka posla ili drugih posledica, drugi zaposleni se teško opredljuju na davanje iskaza na štetu svog poslodavca. Sa druge strane pisani dokazi kao što su poruke, elektronska pošta i medicinska veštačenja spadaju u red najpouzdanijih dokaza.

Ono što je zanimljivo je da postoji razlika u broju prijava iz pprivatnog i javnog sektora kod nas. Maime znatno češće se za zaštitu od zlostavljanja na radu obraćaju zaposleni u javnom sektoru nego u privatnom.

Razloge za ovakvu pojavu treba tražiti u činjenici da u javnom sektoru postoji stalnost i stabilnost radnih odnosa, pa su zaposleni spremniji da se bore za bolju radnu sredinu. U privatnom sektoru, kada su loši odnosi ili kada dođe do mobinga na radu, žrtve mobinga se lakše odlučuju za promenu radnog mesta, nego za traženje zaštite.

Za sam kraj važno je znati da mobing nikada ne prestaje sam od sebe, a ukoliko niste sigurni da sami možete da prođete kroz ovaj proces, uvek je dobra ideja da potražite pomoć kod advokata za radno pravo koji će vas informisati o vašim pravima i opcijama za pravnu zaštitu.

Izvor fotografija:

https://www.pexels.com/photo/group-of-women-having-a-meeting-in-an-office-and-looking-angry-and-disappointed-8837450/