Ako čitate knjige one mogu puno losih stvari da vam donesu. Možete da izgubite kvalitet života u svim drustvenim poljima: integraciji u prijateljstvu, uspehu i pronalaženju partnera itd.. Knjige uvek ima da vas izvode na pogresan put, tako na primer vaša razmisljanja prebacuju se sa drustveno zabavnih kratkih i opuštenih u apstraktna pa samim tim vi nemozete tako lako ili vas mrzi da se prebacujete na nivo jednostavnijih formi komunikacija. Niste za njih naštelovani, samim tim vam postaje dosadno u društvu a i vi postajete takođe društvu sve dosadniji. Kako svoje misaone aktivnosti ne usmeravate ka pojedincima, ljudima iz vaše okoline ili koji su u medijima zastupljeni već usmeravate na grupe, narode ili čoveka uopšte, ulažete ogromnu energiju i vreme u stvari koje ne nailaze u društvu na pozitivnu rezonancu. Uostalom odlika velikih ljudi oni sagledavaju grupe ljudi ili pak čitave narode dok se površan čovek bavi tim i tim čovekom. Zato su pesnici i filozofi ostajali usamljeni bez partnerke, a često i bez prijatelja pa je onda samo pesnicima ostalo taj libido da sublimišu u divljenje ženi.

Morbus Kron - iskustvo mladih pacijenata obolelih od auto imunih bolesti | Srbija zemlja u nedostatku lekova i medicinske opreme i ono što je najtužnije humanosti lekara.

Imam 25 godina a u 22 godini oboleo sam od hronicne bolesti creva Morbus Krona. Ovde bih vam ispričao kako je hronološki tekao tretman moga lečenja u različitim bolnicama u Srbiji i kako sam na kraju jedva uspeo da ostanem u životu zahvaljujući delovanju na svoju ruku umesto slušanja lekara. Kada sam prvi put završio u bolnici posle dugog odbijanja lekara da me prime imao sam užasne bolove u trbuhu i visoku temperaturu sa ogromnim bolovima od kojih sam urlao. U bonici i pored svega ovoga i visokih parametra koji su jasno indicirali na zapaljenski proces i neke bolesti koja je ozbiljno uzela maha, lekari su mi rekli da tek za 20 dana mogu da idem na pregled stomaka. Usled takvih okolnosti i saveta medicinskog osoblja u bolnici morao sam da idem kod privatnika na kolonoskopiju u ordinaciju dr Joković. Kada sam otisao kod privatnika, onda sam saznao da nema čak ni anesteziju da bi mogao da izvrši pregled i da nađe problem a sam pregled je samo doneo novčani izdatak od 150 e i neizdržive bolove tokom pregleda koji je bio neizvodljiv. Onda nakon toga je privatnik rekao da samo bolnica ima anesteziologe i da moram da se vratim tamo da cekam na pregled . Kada sam se vratio u bolnicu izgubio sam 20 kg a bolovi su se ponovo vratili nakon davanja antibiotika protiv upale prvi put kada sam bio hospitalizovan. Jednoga jutra kada sam se nalazio u lošem stanju pod snažnim bolovima i temperaturom prišao mi je hirurg dr Zoran Matović i rekao mi je da je sve to psihički problem i da je na nervnoj bazi.

Kada sam konačno posle dugog čekanja stigao na pregled otkrio sam da bolujem od dozivotnog hroničnog oboljenja creva Morbus Krona. Nakon toga otišao sam u Beograd na kliniku VM gde sam se nadao boljim uslovima medjutim tamo kada sam stigao očekivala me je ista slika kao i u Kragujevcu čekanja na preglede od 20 dana i ležanje u bolnici samo zbog pregleda bez primanja terapije što je bila jos gora slika nego ona koja je bila u Kragujevcu.

U ovom članku drusteno kritickog bloga, pozabavio sam se sa psihijatrijom u Srbiji i sa neobicnostima, apsurdima odnosa psihijatra i pacijenata.

Još pedesetih godina proslog veka delima Misela Fukoa postalo je vise nego ocigledno da psihijatrija u suštini je nista drugo nego nametnik i podrzavalac policentricnih oblika vladavine, vladajuće interesne grupe i vladajućih političko društvenih odnosa. Psihijatrija u takvim okolnostima pojedinca stavlja u vladajuće okolnosti kao jedinku koja treba da nadje svoj način prilagođavanja i traženja uspeha u takvoj realnosti, pa ma šta ta realnost značila ili predstavljala. Na taj nacin psihijatrija na neki način bavi se konstantnim pospesivanjem određenih negativnih društvenih procesa. Ovde postavlja pitanje, zar nije onda njena funkcija u pogledu njene idejne i funkcijske uloge potpuno omašena i suprotna od onoga sto ona predstavlja i sto bi trebalo da predstavlja? Zar se ona onda često ne bavi održavanjem društvenog ludila? Ona često leči bolest ili zataškava u pojedincu da bi održala bolest u društvu.

Kada sam bio mali učili su me da pišem desnom rukom iako sam bio dešnjak, iskreno nisam znao koji je to bio pravi razlog i dobio sam kruta objašnjenja da će mi to olakšati život u budućim aktivnostima, kao što je npr vožnja auta (još uvek nemam položenu vozaćku dozvolu). Tako sam postao dešnjak, kao rezultat toga imam užasan rukopis.

Kaže da slika govori 1000 reči to jeste dobar marketing, ali pomalo je zastarao. Dobar je bio da se reklamiraju filmovi od 50-ih do 70-ih i pune bioskopske sale i blagajne. Tu se lepo dalo pokazati da je filmski poster mora biti bolji od samog filma, kao što je često na kraju bio slučaj.

Pre nekoliko meseci sam pričao sa ortakom o fudbalu, te mu rekoh, eh da sam neki bogatiji preduzetnik lepo bih kupio FK Šumadiju, poslao skaute na sve čeriri strane sveta i skupio talentovane klince iz bogatih i siromašni familija i onda bih kroz pet godina uz angažovanje profi trenera imao tim koji bi se krljao sa Barsom i ko zna možda čak osvojio Ligu Šampiona. Ortak mi se slatko nasmejao i rekao,nema šanse da nadješ takve klince! Kad eto nekoliko meseci kasnije mladi orlići dobiše u finalu Brazil. Poenta je jasna!

Čovek je rekao svoje.

U prijatnoj atmosferi razgovarao sam sa preduzetnicom Jadrankom Vidojević,koja je vlasnica i frizerka salona "Be Happy" koji pruža niz inovativnih usluga.Za sve znatiželjne otkrila nam je kako se dolazi do moderne frizura.

Dragi prijatelji, nadam se da Vas neću previše šokirati ovim tekstom. Već neko vreme razmišljam o ulozi žene, otkako sam slušala predavanje o knjizi „Ispovesti švedskog seksiste“ a u stvari sam nameravala da pišem o matrijarhatu još za 8. mart. Neću obradjivati preterano ni jedno ni drugo.

Zapitala sam se skoro koliko smo obeleženi svakim svojim postupkom, svakom svojom reči, koliko oni ostavljaju trag u vremenu koji je neizbrisiv.